Jedan od sultan-Mahmudovih vezira imao je sina po imenu Muhammed. Ovaj uljudni i odgojeni mladić obavljao je pisarske poslove na dvoru.
Kada bi mu nešto trebalo, sultan-Mahmud bi mu govorio: -O, Muhammede, obavi ovaj posao!- Dakle, uvijek ga je oslovljavao svojim pravim imenom… Jednog dana ponovo ga pozva radi nekog posla, ali ovom prilikom mu se obrati drugačije:
-O, sine moga vezira!-