Haman pa 40 hiljada registovanih ljudi na birou USK. Čekaj da zamislimo...Ulazimo na biro i na vratima poruka «Otišli smo na stadion».
Odemo na stadion, a tamo pune tribine, pun teren, čovjek na čovjeku, svi došli u isto vrijeme tražiti posao, strah jedan koliko je naroda.
PIŠE: FAHRUDIN BENDER
Izlazi neki čovjek sa megafonom i viče:
- Polako ljudi, polako, vako ćemo: ko želi da pokuša SDA, ponešto drže po Bihaću al nisu glavni, u Sanskom Mostu dobro stoje, samo tamo morate pitati Kambera, i ko se odluči na jednu stranu nek zna da kod druge gubi. Ima još par džepova po kantonu, al sve tanje i tanje. Ko želi?
Par hiljada ljudi diže ruke i razvrsta se na jednu stranu, drugi se šuškaju, negoduju.
- Polako polako, ima još! Ko želi u DNZ, tamo su jaki, samo neće svakoga. Ko je njihov bel mora to familijarno dokazati. Inače, niko neće ni za kvaku Agrokomerca dohvatiti dok god Strazbur ne odluči, al možda jednog dana bude.
Jedna grupa koja se držala po strani se uskomeša ( ko biva nećeš nam ti govoriti gdje ćemo ) al bez problema nađoše svoj ćošak.
- Eh, imal neko da bi probo SDP, obavezne značkice ! Ko nije iz Bihaća neka ne pokušava u Bihaću, opasno su siti da im Bužimljani i ostali uzimaju poslove.
Tu se malo, tamo se-vamo se, uskomešaše, al se brzo smiriše.
Nastavi onaj sa megafonom prozivati, al da priča ne bi bila preduga, na kraju svi odoše po strankama tražiti posao.
Na sred stadiona ostade samo jedan čovjek.
Ovaj mu uperi megafon direktno u lice i povika.
- Šta ti čekaš, halvu?
- Ja nemam gdje.
- Kako bolan nemaš gdje, tolko narodnih stranaka imamo! ( opet sa megafonom u lice )
- Pa probo sam kod sve i jednih.
- I kod Sade Bahtića ? ( ne skida megafon )
- I kod njega.
- I nigdje nisi dočeko posla, kako to?
- Pa uđem i učlanim se, pa se polako upoznam, pa skontam ko se najviše pita i koga sluša kada mu govore. Pa sve ka većem i važnijem čovjeku se približavam...
- Bravo, jesmo tako trenirali? Jel ti se prevrćo stomak?
- Jeste
- Jes oduro?
- Jesam.
- Ali?
- Al uvijek me neko potegne za jezik, i ja budala kažem nešto što ne trebam, sitnicu, glupost, i odmah me otpišu.
- A plan B, agitovanje kod suparnika, učestvovanje u unutrastranačkom prevratu, jesi to pokušao?
- Ma jašta sam, džaba sve, ko da mi na licu piše...
- E jbo ga ti, baš si spadalo, kako se zoveš hudi hudavcu?
- Ahmet Šabo !
- Jeste
- Jes oduro?
- Jesam.
- Ali?
- Al uvijek me neko potegne za jezik, i ja budala kažem nešto što ne trebam, sitnicu, glupost, i odmah me otpišu.
- A plan B, agitovanje kod suparnika, učestvovanje u unutrastranačkom prevratu, jesi to pokušao?
- Ma jašta sam, džaba sve, ko da mi na licu piše...
- E jbo ga ti, baš si spadalo, kako se zoveš hudi hudavcu?
- Ahmet Šabo !
Ipak se odulji... U stvari, svih onih 40 hiljada na birou su glavom i bradom Ahmet Šabo. Od kako je rat stao i stranke počele, tako ti je kod nas.
Reci jel nije?
Reci jel nije?
Napomena: Ahmet Šabo je demobilisani borac bez posla i dlake na jeziku, u romanu o Bosanskom feudalnom tamnom vilajetu. ( «Tvrđava» Meša Selimović )
Komentari (10)
Prikaži/Sakrij komentare
Napišite komentar
| < « | » > |
|---|
