Home

2. maj 1992. je bio dan “D” za odbranu multinacionalne BiH

02 May

2. maj 1992. je bio dan “D” za odbranu multinacionalne BiH

Za odbranu multinacionalne, multireligijske i multikulturne BiH 2. maj je bio dan “D”, izjavio je u intervjuu za Fokus.ba jedan od najpopularnijih generala Armije RBiH Jovan Divjak, danas predsjednik Udruženja “Obrazovanje gradi BiH”.

Upravo na današnji dan prije 25 godina odigrala se jedna od ključnih bitki u odbrani Sarajeva. Goloruki mladići tada su uspjeli zaustaviti znatno opremljenijeg agresora te tako spriječiti pad glavnog grada BiH.

U razgovoru za Fokus.ba Divjak je između ostalog govorio i o postratnoj BiH, radu Udruženja “Obrazovanje gradi BiH”, potrebnim promjenama i investicijama u obrazovanje u našoj zemlji, a osvrnuo se i na sve učestalije iseljavanje mladih ljudi iz BiH.
Ovo je period kada se obilježavaju brojni datumi u herojskoj odbrani Sarajeva. Kada se prisjetite te teške 1992. za borce i građane šta je ono što Vam je najviše ostalo u sjećanju?

Mnogo je toga što ostaje u trajnom sećanju. Najpre, plebiscitarna odluka građana na referendumu o nezavisnosti BiH. Masovna podrška građana Sarajeva, Tuzle, Zenice, Mostara kao i drugih pred Skupštinom RBiH 5. i 6. aprila, odbrana Sarajeva, a 2. maj 1992. godine = dan „D“ za odbranu multinacionalne, multireligijske i multikulturne BiH, Pofalićka bitka, bitka za Mojmilo, bitka za Žuč, Dobrinju, Otes ostale su u mom sećanju kao herojstvo nezapamćeno u dugogodišnjoj istoriji glavnog grada BiH- Sarajeva. I poštovanje svim žrtvama i njihovim porodicama je ono najjače osećanje.
Šta je ono što je danas drugačije? Jesmo li brzo zaboravili ono što smo proživjeli i što nam se desilo u ratu?

Tragediju gubitaka najdražih članova porodica i života u blokadi 1.460 dana ne zaboravljaju oni koji su to preživeli. Bolno je da oni koji danas upravljaju našim životima (strane interesne grupe, profiteri i slično) ignorišu i omalovažavaju žrtve koje su položene u odbrani Sarajeva.

Sa ogromnim elanom, enormnim patriotizmom krenulo se u odbranu grada, sopstvenih porodica, suživota. Danas, grad je teritorijalno podeljen (istočni dio u sastavu Republike Srpske), razbijen tradicionalni komšiluk, povećava se iz dana u dan broj onih kojima grad nije u duši i srcu (ljudi u prolazu) a gubi se civilizacijska vrednost tri M!

Udruženje Obrazovanje gradi BiH je u proteklim godinama pomoglo hiljadama djece? S kojim izazovima ste se susretali tokom proteklih godina i šta za Vas lično znači rad ovog udruženja?

Od 1994. (usred razaranja Sarajeva i Bosne i Hercegovine) do danas Udruženje je stipendiralo preko 6.100 dece i mladih žrtava rata, invalidne, talentovane dece, dece romske nacionalne manjine i one u socijalnim potrebama u vrednosti stipendija od 2.700.000 eura. Svega je dvoje zaposleno. Deca su putovala u 18 zemalja Evrope, Urugvaj i Kanadu. Udruženje nikada nije bilo na budžetu nijedne institucije, a zadnju godinu znatno je smanjen broj privrednih subjekata koji podržavaju misiju Udruženja – djeca žrtava rata – naša trajna briga.

To nas ne dekuražira, naprotiv, s još većim elanom iznalazimo načine da deci pružamo moralnu i materijalnu pomoć. Držimo se mudrosti – dok duvaju vetrovi promena, neko gradi brane a mi vetrenjače. U dugogodišnjem radnom i životnom veku (80 godina života!) Udruženje je moj, naravno uz osobe koje su dugo godina uz mene, životni uspeh. Životni credo!
Imate li dovoljno sredstava za sve ono što planirate svake godine?

Materijalnih sredstava nema, ali ima ogromne ljubavi za ono što radimo jer „obrazovanje je najjače oružje kojim se može menjati svet“ kako reče Mendela Nelson.
Etničke podjele prisutne su i u bh. obrazovanju, a ponekad su i učenici direktno diskriminirani. Kako otrgnuti obrazovanje iz kandži etničkih i drugih podjela?

Jedan od načina je, moje je uverenje, odvojiti školu od politike i religije. Sadašnje stanje odgovara nacionalnim strankama jer ovim sistemom, oblikom i sadržajem stvaraju svoje kadrove koji će slediti politiku – na svojoj zemlji, u svojoj religiji, u svom narodu! Na ovim principima „stasa“ BiH ka budućnosti.

Akademska zajednica, nažalost podeljena na tri segmenta i četiri akademije nauka, trebalo bi da iskustvima Zapada, najpre Francuske i Nemačke, izrade nastavne planove i programe koji će obezbediti jednaka prava i uslove svakom školarcu neovisno o nacionalnoj i religijskoj pripadnosti. Tužna je činjenica da ja ne vidim da ima takvih tendencija. Danas je teža situacija nego ona početkom 2000. godine!
Koji su to segmenti u obrazovanju i školama u koje moramo dodatno ulagati?

Nacionalnu ideologiju izbaciti iz škola, je samo floskula. U obrazovanje se mora uložiti više materijalnih sredstava za osavremenjavanje obrazovnog procesa. U mnogim školama, posebno u ruralnim sredinama, ne postoje kabineti (fizike, hemije, informatike i slično), sportske dvorane, pa ni adekvatni nameštaj, table.

Prilikom posete jednoj seoskoj osnovnoj školi na zidu učionice nalazila se geografska karta Socijalističke Republike BiH. Ista je situacija i sa sportskim rekvizitima.

Trend iseljavanja mladih iz BiH poprimio je alarmantne razmjere. Kako zadržati ljude da ne odlaze iz BiH i šta je ono što pod hitno trebamo mijenjati u bh. društvu?

Na ovo pitanje trebalo bi dati širu elaboraciju s obzirom da su politike na vlasti pune usta o odlasku mladih. U rukama te vlasti, to tvrdim, je isključivo status i budućnost mladih. Kako zaustaviti odlazak građana BiH, a ne samo mladih, kada u dve godine nije izgrađen ni kilometar autoputa, a mašine na tunelu Vranduk su ugašene!!

Kako zaustaviti dolazak van BiH kad većina mediokriteta vlada i upravlja nacionalnim zajednicama?

Pokušajmo se ponašati onako kako je Winston Churchill govorio Englezima – ne pitajmo se šta je država uradila za nas, nego šta smo mi uradili za državu, dodajem za BiH. Udruženje „Obrazovanje gradi BiH“ je dosta toga uradilo da mladi kroz obrazovanje postanu korisni članovi BH društva.

(Izvor:fokus.ba)

0 Comments

Facebook komentari

Povezane vijesti

Back to top