Čekaj i nemoj vikati!

Home

Čekaj i nemoj vikati!


Vozač autobusa se obraća putnicima, polovnim stranačkim guzonjama koji su se vraćali sa centralnog predizbornog skupa: “Poštovani putnici, stigli smo u Banja Luku, pravimo pauzu od dvadeset minuta pa ako neko hoće popiti kafu, pišati ili završiti fakultet….“

Piše: Bekir Bajramović

I u trenu, isprazni se autobus, svi negdje žure. Vratiše se nakon nekog vremena, ali sada to više nisu isti putnici, nisu to više guzonje, sad su to glavonje jer su im glave otekle od silnog Dodikovskog znanja koje u toku pauze pokupiše .Iscrpilo ih ovo završavanje fakulteta, pa se na brzinu razbacaše po ministarstvima i državnim institucijama. Zavališe se u udobne fotelje i počeše križati dane na kalendaru, koliko još mandata do zaslužene penzije, dok sposobni, mladi redovni student, u podstanarskoj sobici umotan poput Eskima dršće nad knjigom. Dršće jer mu je gazda zavrn’o grijanje, nema dijete otkud da plati.

Od svih stvari koje ima, najteže mu pada pogled na staru izhabanu putnu torbu u ćošku podstanarske sobice, jer zna da će jednog dana u istu tu torbu strpati svoju mukom i patnjom stečenu diplomu i krenuti negdje u nepoznato, nadajući se da će ga neka druga zemlja prihvatiti kad već njegova neće. A mi ćemo i dalje mahati sposobnoj mladosti koja odlazi u nepoznato.

Sjeti se ovog mahanja, kad uđeš u jednu od tih kancelarija, kad te u njoj dočeka mrzovoljno i tmurno lice i kaže ti osorno: “Stani tamo, čekaj i nemoj vikati“, jer ko si ti pa da prekidaš raspravu od vitalnog nacionalnog interesa, najaktuelniju temu po kancelarijama naših ministarstava i državnih institucija, temu jako bitnu za dobrobit naše mladosti u odlasku: hoće’l to Nemeš opet „spapunjati“ Marijanu. Čekaj i nemoj vikati, ko ti je kriv što nisi čistio cipele stranačkim liderima, pa te nisu pozvali u autobus? Čekaj i nemoj vikati, i znaj, da ćeš i dalje gledati ta smrknuta i mrzovoljna lica, jer za ono vremena i para koliko su potrošili kod svog Banjalučkog kabadahije učitelja Dodika, nisu ni mogli ništa drugo osim nekulturnog i drskog ponašanja naučiti.

Sjeti se našeg mahanja mladosti dok napušta ovu zemlju i odlazi u nepoznato, kad te natpis “PAO SISTEM“ danima dočekuje, krivi smo i ja i ti zbog sposobne mladosti koja odlazi u nepoznato a tuđa ih zemlja prihvati,jer pametna su to i znanjem potkovana djeca i znaju kako spriječiti “sistem da ne padne“.

A mi smo se pomirili sa činjenicom: “Čekaj i nemoj vikati“, ostaje nam samo ovakvima kakvi jesmo, da se nadamo da sljedeći put, kad autobus sa stranačkim guzonjama parkira pred Dodikov fakultet, neće svi pohrliti da završe njegovu školu, i da će bar oni najnesposobniji među njima, otići piti kafu ili se eto bar “malo olakšati.“

Objavio: Pet, 02/12/2011 - 16:47

Facebook komentari

Back to top