Pritisak na e-novine ne jenjava

Home

Pritisak na e-novine ne jenjava


Samo 24 časa otkad je časna SAD ambasadorka Mary Warlick posetila još časniji „Kurir“ i urednicima ovog renomiranog glasila značajno poručila „Verujemo da novinari treba da budu poštovani i zaštićeni“, u opskurnu redakciju e-novina u koju pošten svet, uključujući diplomatski kor, ne ulazi ni mrtav – došao je naš stari drug, takorekuć prijatelj: poštar! Iz svoje decembarske, božićne torbe, lice u PTT službi izvuklo je na svetlo dana podeblji koverat sa nama uvek drage adrese: Viši sud u Beogradu, Timočka 15!

Pravosudno-junačkim stopama srpskih herojaNemanje KusturiceJelenka Filareta ili Nikole Aleksića – Višem sudu se obratio izvesni Miroje Jovanović (advokat po profesiji, guslar po vokaciji) da mu institucija u vlasništvu Snežane Malović omogući da zaleči svoju tešku duševnu bol sumom od svega 500.000 dinara, uz lelek-zatezne kamate, troškove suđenja i bakšiš zapisničarki. Volšebna dilema – tko je fucking Miroje i tkako nas se setio – razrešena je tužbom pomenutog duševnog bolesnika u kojoj on vrišti krikom gneva zbog teksta čiji je nadnaslov „Bratsko ludilo ili Ruganje generalu“ upućivao na krajnje traumatičan naslov „Genocid u meni tuguje“.  

U krvavoj, genocidnoj varijanti, sa leševima na tastaturi, prozni plač obolelog Miroja je rodoljubiva onanija nad tužnom sudbinom uhićenog Ratka Mladića; originalno objavljena na patriotskom sajtu „Vidovdan“, ova mentalna epopeja je neosporivi dokaz fašističke slobode u zemlji Srbiji. Možeš, bez da te se seti Snežana Malović,balaviti udom nad tužnom sudbinom đenerala Ratka Mladića, krvoloka i zločinca; možeš, bez da ti Snežana Malović nešto zameri, tvrditi kako je ovaj serijski ubica – heroj Srpstva & Koljaštva; možeš, bez da se Snežana Malović odvoji od Platonove knjige, veličati genocid, sve možeš pod skutom Snežane Malović.

Ali, ako se usudiš da ratnog huškača nazoveš ratnim huškačem (vidi pod: Miodrag Popov) ili da vladiku s mitraljezom podsetiš na njegove humanitarne akcije (vidi pod: Filaret) ili da se začudiš nad naredbom lobotomiranog psihića da protivvazdušna avijacija dejstvuje protiv civilnih aviona (vidi pod: Nikola Aleksić) ili da od Mladićevog mentalnog priveska napraviš urnebesnu zabavu (vidi pod: Miroje Jovanović), onda ste vi, Lukoviću, zajedno s vašim e-novinama glavni remetilački faktor u srpskom pravosuđu, neće vas Snežana Malović amnestirati krivice, platićete za sve uvrede nanete Vaskolikom Srpstvu, dok vas ne uništimo, osudimo, povešamo, pohapsimo ili zatvorimo portal – nećemo se smiriti!

 

Kako to u Malovićkinoj praksi izgleda, pokazuju delići guslarske tužbe duševno silovanog Miroja koji je iz e-teksta izdvojio ono što mu je mozak uništilo:

U navedenom tekstu je, a kao komentar na tekst tužioca, navedeno. „TUŽNA ISPOVEST ĐAVOLJEG ADVOKATA GLEDE OŽALOŠĆENE PORODICE" „BRAĆA PO POKOLJU", „GENOCID U MENI TUGUJE, ZAŠTO SANJAM LEŠEVE", „IZDALI ME PRIJATELJI, IZDAO ME BRAT, IZGUBIO SVE SAM BITKE, AL' JOŠ VOLIM RAT", „TUĐE MESO JE SLAĐE, O KRVI DA I NE GOVORIM". Na opisani način, u spornom tekstu, su za tužioca iznete uvredljive tvrdnje iinformacije koje su mu nanele duševnu bol, imajući u vidu da štete njegovom časti i ugledu, pre svega kvalifikacijom da je tužilac „Đavolji advokat", potom da je tužilac učestvovao u nekakvom „pokolju", da tužilac „sanja leševe", da tužilac „voli rat", da su tužiocu „tuđe meso i krv slađi", te da je sam tekst tužioca napisan u vezi hapšenja generala Mladića „genocidan".

Predsednik veća sudija, neka Marina Klarić-Živković, koja se erotski poistovetila sa Mirojevim patnjama, u svom ljubavnom pismu Petru Lukoviću piše senzualne redove:

Dužni ste, takođe, da u odgovoru na tužbu istaknete sve procesne prigovore (vezane za nadležnost suda, međunarodnu, stvarnu ili mesnu nadležnost, urednost, blagovremenost i dozvoljenost tužbe, stranačku sposobnost i urednost zastupanja, da li na istom sporu između istih stranaka već teče parnica ili je o istoj stvari između istih stranaka već pravosnažno presuđeno, te o postojanju pravnog interesa kod tužbe za utvrđenje), da se izjasnite da li priznajete ili osporavate istaknuti tužbeni zahtev. Ako osporavate tužbeni zahtev - smatrate da nije osnovan, dužni ste da istaknete i činjenice na kojima zasnivate svoje navode i priložite ili označite dokaze kojima se utvrđuju te činjenice, a na osnovu člana 284 ZPP-a.  

Šta još piše draga Marina K. Ž?

 

Ako u navedenom roku od 30 dana od prijema tužbe, ne dostavite odgovor na tužbu, sud je ovlašćen da, van ročišta, na osnovu odredbe člana 338 ZPP-a donese presudu zbog propuštanja kojom usvaja tužbeni zahtev, (pod uslovima da osnovanost zahteva proizilazi iz činjenica navedenih u tužbi; ako činjenice navedene u tužbi nisu u suprotnosti sa opšte poznatim činjenicama ili dokazima navedenim u tužbi; ako ne postoje opšte poznate okolnosti koje su tuženog sprečile da dostavi odgovor na tužbu).

 

+++

Ovo više nije smešno, mada je urnebesno. Državni teror protiv e-novina ušao je u fazu kad je svako dobrodošao u hate-orbitu Snežane Malović: svejedno da li Lukovića tuže psihopate, feudalci, naoružani sveštenici s mitraljezom preko ramena, okoreli fašisti, državni reditelji, guslari na četničkom ekstaziju, BIA saradnici ili osvetnici srpskog neba bez cham-traila, svi su pravosuđu mili i dragi. Važno je samo, rečeno im je: podnesite tužbu, ostalo je naša briga!

Da su e-novine kojim slučajem „Kurir“, te da nas poseti Mary Warlick – Snežana Malović bi se upiškila od sreće. Sve bi tužbe bile povučene, bili bismo miljenici režima, Luković bi postao maskota Ministarstva pravde.

Mada, jebiga, Luković jeste živi vibrator Snežane Malović. Pitajte Miroja, on najbolje zna staru srpsku izreku: gde god da se okreneš, pravosuđe ti je otpozadi!

 

federalna.ba

Objavio: Pet, 09/12/2011 - 21:12

Facebook komentari

Back to top