Nedjelju dana po rođenju, čim su napustile bolnicu, Zoricu je majka stavila u torbu i bacila niz obalu reke.
Bacila me je kao smeće i nikada se nije pokajala zbog toga – svjedoči Zorica u njemačkim medijima.
Nije moralo tako da bude jer, kako kaže Zorica, osoblje klinike je, uvidjevši u kakvom je stanju njena majka, ponudilo pomoć.
Osoblje klinike ponudilo je majci da me ostavi tamo. Ona nije bila spremna za bebu, nije imala nikakve stvari i opremu za mene – kaže Zorica.
Majka, ipak, nije pristala na pomoć već je stavila Zoricu u torbu, zatvorila je i ušla u taksi. Odvezla se do obale reke Lek.
Torba je pala dva metra niz obalu rijeke Lek, ali nije upala u vodu. Grmlje me je spasilo – svjedoči Zorica.
Beba je u torbi bila na obali par sati, a onda su je spazili prolaznici – majka i sin.
Zoričina majka uskoro je uhapšena. Izjavila je da se kaje, a iz zatvora je puštena poslije godinu dana. Kako piše Bild, nakon toga, Zorica je vraćena majci, a kada je imala tri godine, brigu o njoj preuzeo je otac.
Dugo Zorica nije znala ni ko joj je majka ni šta joj je uradila. Onda je riješila da počne da istražuje, i čitajući lokalne novine, saznala je dosta toga.
2003. godine pronašla sam je preko oglasa novina u Srbiji i otišla sam tamo. Našle smo se lice u lice poslije toliko godina. “U šta buljiš, zar me ne prepoznaješ?” pitala me je. To je bio posljednji put da sam srela majku – rekla je Zorica, koja ni danas nije dobila odgovor na pitanje zašto je majka pokušala da je se riješi, i to na takav način.
