Mnogo Bošnjaka ograđiva mezarje, a šta Islam kaže o tome

PITANJE: Primijetio sam da su neki kaburovi ograđeni betonskim zidovima 1 x 0,5 m, sa natpisom imena mrtvoga i datumom smrti, te dove kao što je: ‘Bože moj, smiluj se toj i toj osobi…’ Kakav je islamski stav o ovome?

ODGOVOR:
Nije dozvoljeno graditi, niti ograđivati kaburove, bilo betonom ili nečim drugim. Također, nije dozvoljeno ispisivati natpise na njima, zato što je došla zabrana Poslanika, sallallahu ‘alejhi ve sellem, građenja i pisanja na njima. Bilježi Muslim, da mu se Allah, dželle šanuhu, smiluje, hadis koji prenosi Džabir, radijallahu anhu:
”Zabranio je Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, da se ograđuje kabur, da se sjedi i gradi na njemu.”
Ovakvi postupci predstavljaju pretjerivanje i zastranjivanje u pogledu kaburova, jer natpisi nad kaburovima mogu imati loše posljedice koje mogu odvesti ka zastranjivanju u vjerovanju u odnosu na mrtvoga, kao i u druge šerijatske zabrane. Ispravno je da se vrati iskopana zemlja na kabur nakon što se u njega spusti mejit, te se iznad kabura odigne zemlja za jedan pedalj, kako bi kabur bio označen. Ovo je sunnet Allahovog Poslanika, sallallahu ‘alejhi ve sellem, i njegovih ashaba u pogledu kaburova. Stoga nije dozvoljeno uzimati kaburove za mesdžide, niti je dozvojleno ukrašavati ih, graditi nad njima kubeta ili turbeta, jer je Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem rekao:
”Allah, dželle šanuhu, je prokleo židove i kršćane zato što su kaburove svojih poslanika uzeli za mesdžide.”
Muslim u svom Sahihu od Džundub b. ‘Abdillaha el – Bedželija bilježi hadis, koji kaže:
”Čuo sam Allahovog Poslanika, sallallahu ‘alejhi ve sellem, prije nego što će preseliti na pet dana, da je rekao: ‘Allah me je uzeo za Svog prisnog prijatelja (halila) i da sam htio uzeti nekoga od svog ummeta za prisnog prijatelja, uzeo bih Ebu – Bekra. Doista su oni koji su bili prije nas uzimali kaburove svojih poslanika i dobrih ljudi za mesdžide. Zato ne uzimajte kaburove za mesdžide, jer vam to zabranjujem.’”
ŠEJH IBN BAZ
(Fetve učenjaka dvaju harema – 138 str.)