Narod smo koji pobjede, a naročito poraze doživljava intenzivno. Narod smo kojem za ogromnu sreću treba malo, a za očaj, tugu i jad još puno, puno manje. I unatoč svemu, čini mi se, da ne postoji narod na planeti Zemaljskoj koji lakše, brže i dinamičnije one koje su do samo prije par sati kovali u zvijezde tepajući im raznim slatkastim nadimcima, pri prvom porazu, bace u blato, popljuju, dobro iscipelare. Možda zaboravljamo da za naša često preglomazna očekivanja nisu krivi ni Džeko, ni Papac, ni Sušić, već mi sami.
