Da ne bude pure, propade mi Dan nezavisnosti

Home

Da ne bude pure, propade mi Dan nezavisnosti


Baš nako mislim:Bože dragi jes divno za ovaj naš praznik. Eto, ne radim, oko mene svi žure da provedu praznik sa svojim najmilijima i…

Piše: Bekir Bajramović

Odjednom ispred mene neko crveno svijetlo. Oko mene bijesne makine, nervozni ljudi, iz jedne limuzine iskače nekakav“ušminkani“, faća se megafona i ljutito skače na krov limuzine, a meni se okrenu pred očima. Pa kud baš danas da upadnem među prosvjednike?

Sa krova limuzine odjeknuše riječi:“Gospodo,ovo se više ne može trpiti, ovo je prevršilo svaku mjeru. Mene ovaj neposluh mojih radnika ubija, ja ovo neću izdržati. Zato tražimo od ove države da nas već jednom zaštiti .Krajnje je vrijeme da misle i na nas. Ali oni samo na sebe misle. Evo, moj rođak, sjedi u ministarstvu, sve tendere iako ni ne dajem ponude meni namješta, ja se satre od posla i ne mogu ni stići, a druge firmice se zatvaraju jer nemaju posla i njihovi radnici idu na biro i ne rade ništa. Ali ovo danas je prevršilo svaku mjeru.

Danas su se protiv mene okrenuli i moji radnici. Znate li vi kako je meni bilo dok sam ih na koljenima molio da ne rade za praznik? Ja im kažem da praznik provedu sa familijom, kažem im obiđite danas rod i prijatelje, provedite dan sa djecom, pa praznik je ljudi moji ali džabe ,niko ni ne haje. Bio sam toliko utučen da sam im obećao ko što imaju ovi u državnim institucijama, i platiti taj praznik, ama jok. To je tol’ko nedokazno,što ja više molim oni više negoduju. Ako se ovaj neposluh nastavi ,ja sam prinuđen davati otkaze onima koji bi radili na praznik.

Znam da ste i vi, drage moje kolege na izmaku snaga. Ti naši radnici nemaju truna obraza. Hem rade po dvanaest sati, rade subote i nedjelje, hajd dobro, ali na Dan nezavisnosti svoje vlastite zemlje da rade, sram da ih bude. I zato predlažem da se dogovorimo, da im ne dajemo platu ovako redovno svaka tri mjeseca, da im plate ne budu više trista maraka nego manje, valjda ćemo ih tako natjerati da ne rade za praznike. Ja vidim da dosta naših kolega nije danas s nama i da ih dosta misli drugačije ali njima na obraz.Takvima poručujem da ćemo mi istrajati u našoj borbi i takve ćemo zapečatiti i poslati u stečaj, jer će iza nas stati naši rođaci po upravnim odborima i državnim institucijama.“

Iz stotina bijesnih limuzina odjeknuše trube, oko mene sve žmiga, trešti, samo što je sad ona crvena boja odjednom prešla u zelenu. Na prozor mi pokuca jedan gospodin, i onako ljubazno kako samo Bosanac zna ljubazan biti reče: “Haj vozi hajvanu jedan, nije ti ovo odmaralište, vidiš da je semafor davno otvorio.“

Krenem onako u behutu i kontam: Allahu dragi,šta ovo bi? A onda se sjetim riječi onog ljubaznog konobara: “Moj vam je savjet da uzmete palentu kao prilog, jako je zdrava i djeluje blagotvorno na ljudski organizam.“I ja ga,bena,poslušam. Zaboravio na tlak. A šta mi je falilo da uzmem makarone?

Objavio: Pet, 02/12/2011 - 16:37

Facebook komentari

Back to top