Ich bin ein Švabo, sada nisam više Bosanac …

Home

Ich bin ein Švabo, sada nisam više Bosanac …


“E vala baš mi je drago da smo se sreli, nismo se vidjeli sto godina”, reče mi dok je sjedao za moj sto.

“Konobar, de mi kafu”, a onda se opet okrenu meni, “pa šta ima, kako dalje, radiš li gdje?”

“Dobro je jarane”, odgovorio sam, “radim u jednoj maloj firmi, ma nije loše važno je …”

“Ja sam ti u Njemačkoj”, prekinu me, “nisam dolazio od ’92 kako sam otišao odavde. Gore sam se oženio i dobro mi je, a ti, jesi li oženjen”?

“Jesam jarane, imam predivnu ženu i dvoje djece, završavam i kuću polako i ako Bog da …”

“Ja kupio stan u Minhenu”, opet me prekinu, “uz’o njihovo državljanstvo, ma nije golem stan 72 kvadrata, ali tad nisam mogao veći uzeti, kupovao sebi auto, eno pogledaj kroz prozor na parking”, i na jednom Mercedesu žmigavci par puta kratko blicnuše, “ali ću ga sad mijenjati, kupiću sebi onu novu “mečku”, sad opet mogu a završio sam i kuću ovdje u Bosni, ma i ne treba mi ali neka je, pa mi ostalo malo parica za mog novog “merdžu”, ich bin ein švabo sada” promrmlja nešto na lošem njemačkom jeziku i nasmija se grohotom.

“Drago mi je zbog tebe jarane”, rekao sam, “ja sam bio u vojsci i došao ovamo, zadesio me rat, četiri godine sam…”

“Ejj, znaš šta”, prekinu me po ko zna koji put, “u augustu ću doći u novu kuću na urlaub sa familijom. De dođi sa ženom i djecom, ne moraš ništa nositi, ja ću sve kupiti pa da razbacimo roštilj u mom vrtu. Moja nova kuća je kad s glavne ceste skreneš…”

“Znam gdje ti je kuća”, prekinuo sam sad ja njega”, ona sa fasadom kao iz bajke i rostfrajnim balkonskim ogradama?”

“Jes baš ta”, uspravi se ponosno, “ama kud ćeš ti gore, ništa ti nije usput?”

“Bila nam plata prvog, pa sam sa radnim kolegama odvojio nešto malo i odnijeli smo ti komšiji za liječenje njegovog jedanaestogodišnjeg djeteta. Ali nismo uspjeli skupiti sve na vrijeme pa je dijete umrlo”, rekao sam ustajući, iz džepa sam izvadio nešto siće i uz zveket stavio na sto.

Nisam ga više mogao ni pogledati, pred očima mi mali mezar, u oku mi zaiskrila suza, sjajnija od skupocjenih rostfrajnih ograda na njegovim balkonima.

Piše: Bekir Bajramović

Objavio: Pet, 02/12/2011 - 16:34

Facebook komentari

Back to top