„Reci istinu i nemoj da te na Božijem putu bude strah ičijeg prijekora.“
„Cazin će izgledati evropski“ grmilo je iz propagandnog priloga na lokalnoj televiziji koji bi, kada bi došao na ocjenu doktoru propagande, Smiljku Šagolju, koji, gle čuda, predaje predmet Televizija na Sveučilištu u Mostaru, bio ocijenjen kao izvrstan! Svi oni koji se sjećaju Šagolja i njegovog propagandnog novinarstva, znat će o čemu govorim. U tom prilogu, kao nikada do sada, bombardovani smo riječima evropski, urbano, moderno i funkcionalno. Naravno, riječ je o famoznom kružnom toku od kojeg danas imamo najmanje kružnog toka.
Piše : Lejla Hairlahović
No, šta je nama Evropa i koje su to vrijednosti koje ponosno ističemo evropskim?
Već od 5.vijeka p.n.e. Evropa se smatrala simbolom slobode, a taj svoj status je dugovala Drugom, u tom slučaju Perzijskom carstvu. Ako se na ovo odnosila jezička konstrukcija iz prve rečenice, onda moram zaključiti da će pločnici i lampioni donijeti slobodu u Cazin. Nakon završetka projekta, imat ću pravo da kažem svoje mišljenje, a da pri tome ne budem proglašena neprijateljicom Cazina. Imat ću pravo da dobijem odgovor kada sljedeći put budem slala upit načelniku. Na četiri dopisa u vezi postdiplomskog studija nisam dobila odgovor godinama samo zato što ne mislimo isto, a uprkos činjenici da polažem jednako pravo na budžetska sredstva. Nakon završetka projekta bit ću slobodna da pišem (jer i to je jedna od sloboda!), a da mi zauzvrat ne bude provaljeno u stan. Dakle, kružni tok jednako Evropa jednako sloboda. Radujem se!
Crv ne da mira, pa sumnjam da sam iz prve pogodila na što se mislilo. Idem dalje. Ne vjerujem da su mislili na Evropu koja je jednako kršćanstvo. Iako ovo poistovjećivanje slabi krajem 18. vijeka, ono se u jačim i slabijim intervalima održalo do danas. U novije vrijeme, Papa Ivan Pavao II je smatrao da se u Ustavu EU treba naći i ta referenca, jer je Evropa izgrađena na kršćanskim temeljima. Imajući sve to u vidu, sama ću prekrižiti mogućnost da se mislilo na Evropa jednako kršćanstvo.
Nego, možda su mislili na Voltairevo razmišljanje o „zajedničkom moralu i običajima“ unutar Evrope. U tom slučaju, to će značiti da će završetkom projekta, u Cazin ušetati evropski moral i običaji. Odmah ćemo, koliko preko noći, zaboraviti čuveni evropski moral koji im nije dopuštao miješanje u „naš rat“ i postat ćemo dio evropskog moralnog sklopa. Pa, kad negdje budu ratovali, krvarili i umirali od gladi, mi ćemo, evropski, ćutati. A bit će nam i u redu da Turska ne može biti dio EU jer mi ćemo tad biti evropski.
Možda se mislilo na to da će, izgradnjom pločnika i saobraćajnice, Cazin postati dio evropske porodice zajedničkih kulturnih vrijednosti. Ali, da li se uistinu se na to mislilo pošto u Cazinu kulturne scene skoro da i nema, a i prave kulturne vrijednosti su izložene svakodnevnom izumiranju?! Eto, nema ni skulptura po kojima nas Evropa poznaje. Nije vjerski. Park pravimo na stoljetnom mezarju jer smo dobili nekakve pare. Nema veze što država ne dozvoljava gradnju, nema veze što je mezarje. Dakle, brzo da zaključim i spasim nas muke, nisu mislili na kulturne vrijednosti, jer ako iko, onda Evropa čuva svoje kulturno naslijeđe.
Apsolutno ne vjerujem da su mislili u pravcu toga da je evropska tekovina i antifašizam. Ovdje je antifašizam jednako komunizam, dakle fašizam je prihvatljiviji. Smeta zvijezda, ali U možda ne bi smetalo. Zato tvrdim da niko nije ni pomislio na tu evropsku tekovinu.
Ne mogu baš da pojmim da se to odnosilo samo na pločnike, lampione i saobraćajnicu. Jer, nije to isključivo obilježje Evrope. Ima to i Amerika, i jedna i druga, o Dalekom Istoku da ne govorim, na Australiju ne treba ni misliti. Dakle, ako se mislilo samo na beton, onda je moglo biti: Cazin će izgledati američki. Ili australski. Ali, eto, bit će evropski.
A, da se čovjek ne griješi, možda se mislilo na to da će, nakon završetka projekta, u Cazinu zavladati demokratija koja će zamijeniti današnju demokraturu. To bi izgledalo nekako ovako:
- Imat ćemo pravo da kažemo DA ili NE po pitanju kreditnog zaduženja čije ćemo rate plaćati.
- Imat ćemo pravo da izađemo na ulicu i kažemo NE stranačkom upošljavanju u institucijama, netransparentnom radu i utrošku sredstava, a da nas pri tome ne markiraju zakletim neprijateljima, muškarce lopovima i fukarama, a žene ljubavnicama i lakim komadima.
- Imat ćemo pravo da njegujemo antifašizam, a da nam po defaultu ne podmeću Blajburg.
- Imat ćemo pravo da poštujemo Nuriju Pozderca, a da nam ne kažu da je on kriv za rat u BiH.
- Imat ćemo pravo da naše vjerovanje ocjenje ON, a ne oni na vlasti.
- Imat ćemo vlast koja će poštovati više državne instance, iako nisu stranački istomišljenici.
- Imat ćemo pravo da dođemo na skup opozicije bez prijetnje da će nam dalja rođakinja dobiti otkaz u nekom od preduzeća.
- Imat ćemo pravo da budemo zaposleni po kompetencijama, a ne po stranačkoj knjižici.
- Poslove od javnog značaja će dobijati društveno odgovorne firme.
- Građevinski radnici će imati zaštitnu opremu.
- Društvena preduzeća ćemo čuvati kao svoja lična.
- Službena auta nećemo voziti nakon radnog vremena, u kupovinu, na kafe i u porodične obilaske.
- Mediji će biti u službi informisanja građana, ali ne na šagoljevski način.
- Sve u svemu, imat ćemo mnogo prava po evropskom sistemu ljudskih prava koji, ruku na srce, nije uopće loš.
Na kraju, ako ćemo sve ovo dobiti, neće nas to puno ni koštati. Projekat košta 2,5 miliona KM kredita. Živa glava će vratiti, a mi ćemo postati evropski. Brže od Hrvatske, Turske i Makedonije. Cazin će biti evropski jer samo u Evropi imaju kružni tok. A nama će, ovaj, kako stvari stoje, dobro džepove okrenuti.