Home

Bh. građani nemaju novca za toplije domove

25 Sep

Bh. građani nemaju novca za toplije domove

Na ugalj, drva ili račune za struju i grijanje većina građana u BiH daje više od deset procenata svojih ukupnih primanja, zbog čega su građani naše zemlje ekološki siromašni.

Do tog zaključka došli su u Centru za ekologiju i energiju iz Tuzle, koji su sproveli istraživanje među građanima kako bi otkrili koliko novca izdvajaju da bi njihovi domovi bili topli.

“Više od 70 procenata domaćinstava u BiH je energetski siromašno. Onog momenta kada sebi priušte da imaju tople domove i da imaju električnu energiju, u stvari tada su ugroženi njihovi drugi interesi, drugi prioriteti, tako da oni imaju nedostatak sredstava za hranu, lijekove, za druge potrebe, a energiju u svakom slučaju plaćaju”, navodi Džemila Agić, direktorica tuzlanskog Centra za ekologiju i energiju.

Energetska sanacija objekata, odnosno ugradnja toplotne izolacije, smanjila bi potrošnju energije, a evropski standardi preporučuju ugradnju stiropora debljine 10 centimetara, što smanjuje troškove za 42 procenta.

Praksa u BiH je pokazala da se kod nas najčešće ugrađuje stiropor debljine od pet do osam centimetara, jer i oni koji se odluče da svoje kuće utople žele da prođu što jeftinije.

Nakon katastrofalnih poplava 2014. godine u Doboju su mnogi javni objekti sanirani prema pravilima energetske efikasnosti, mahom uz pomoć međunarodnih donatora, ali još postoje objekti kolektivnog stanovanja koji ne samo da nemaju dobru izolaciju, nego se zagrijavaju na čvrsto gorivo.

“Desetak zgrada nije priključeno na grijanje (na sistem parnog grijanja) i to je najprije Ulica braće Jugovića. Tu bi najveća ušteda energije bila ako bi se na njima primjenjivale mjere energetske efikasnosti”, smatra Marina Turkić, član Tima za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine grada Doboja.

Za razliku od vlasnika privatnih objekata, upravljačke strukture javnih ustanova u kojima je potrošnja energije veoma visoka manje su zainteresovane da smanje tu potrošnju, tvrde u Centru za ekologiju i energiju.

“Ne postoji senzibilnost menadžmenta tih javnih ustanova na mjere energetske efikasnosti jer energente plaća Vlada kroz različite fondove iz budžeta”, kaže Džemila Agić. Svojim idejama dobojski Saobraćajni fakultet nastoji da ne bude dio te statistike, pa ima spreman projekat.

“Mi smo planirali da natkrijemo naš parking solarnim panelima, odakle bi se napajao objekat fakulteta, što bi uveliko smanjilo potrošnju električne energije i naše račune koje plaćamo jer ipak i fakultet plaća industrijsku cijenu struje”, rekao je Aleksandar Stjepanović, docent na Saobraćajnom fakultetu.

 

(Izvor: Nezavisne Novine)

0 Comments

Facebook komentari

Povezane vijesti

Back to top