Istine i zablude o rasama: Kako da odabereš psa, a da ne zažališ!

gfdooodd
Pas koga uvedemo u porodicu postaje njen član, zato je informisanost ključ donošenja pravilne i dobre odluke

Odabir kućnog ljubimca nije ni malo lak i jednostavan zadatak, pogotovo kada su u pitanju psi. Da, štenci su slatki i svi se rastopimo na pomisao da ta mala pufna bude deo naše porodice, ali da bismo bili, pre svega, odgovorni vlasnici i tom psu pružili adekvatnu brigu, a i kako sebi ne bismo zagorčali život nepromišljenim izborom rase, evo nekoliko saveta kako da pravilno odlučite da li ste vi ili ne baš osoba za ovog psa.

 

 

 

Različite rase imaju različite karakter i potrebe, pa u skladu sa tim mora da se ponaša i budući vlasnik, kako bi pas bio zdrav i srećan. Posebno treba povesti računa o tome kada želite da udomite mešanca, jer njihov karakter je nepoznanica i tom slučaju morate biti spremni za bilo koji scenario – da poraste više nego što ste „planirali“, da mu se promeni konstitucija i građa kako raste i razvija se, da ima živahniji karakter ili je zahtevniji od očekivanog. U ovom slučaju opreznost je potrebna i zbog toga što su mešanci koji se udomljavaju uglavnom psi koji su napušteni i odbačeni, pa im još jedno potencijalno odbacivanje od ljudi za koje se vežu – nikako nije potrebno!

Prvo pitanje koje bismo trebali sebi da postavimo je – Zašto uzimamo psa? Ako razmislimo i dodjemo do zaključka da je razlog to što nam je „neko šteno jako slatko“ ili je komšinica upravo nabavila baš tog psa, da je to momentalni hir ili trenutna želja za nečim novim u životu, onda nije trenutak da uzmete psa. Pas je deo porodice, vezaće se za vas i patiti ako ga u nekom trenutku napustite. Dakle, kada jednom uzmete psa, on ostaje sa vama do kraja svog života, uvek imajte to uglavi.

 

 

 

Druga bitna stvar u kojoj često grešimo priodabiru rase jeste to što psa biramo na osnovu njegovih osobina, a ne naših. Da, osobine psa jesu bitne, ali je veoma važno razmisliti o tome da li su te osobine psa kompatibilne sa našim ličnim osobinama i kako će taj spoj izgledati.

 

 

 

Dalje, veoma je važno ne potencirati određenu rasu, samo na osnovu izgleda ili osobina, već se zapitati kakav je vaš životni ritam, koliko ste aktivni i da li ćete biti u stanju da ispratite tempo psa koji je akitav, recimo, kao terijer ili biste se možda bolje uklopili sa maltezerom.

 

 

 

Nijedan pas ne voli samoću, ali neki je ne vole više od drugih. Ukoliko u toku dana dugo odsustvujete od kuće, neće sve rase to jednako dobro podneti. Postoje rase koje ekstremno teško podnose duge periode samoće. Ukoliko ste radoholik, svakako biste trebali da zaboravite na rase poput belgijskog ovčara, kuvasa, malinoe, nemačkog kratkodlakog ptičara, tibetanskog mastifa i kolija.

Kada je o navikama iz oblasti dresure reč, odnosno učenju psa osnovnim komandama i ponašanju u stanu/kući, potrebno je da razmislite o tome koliko ste vremena spremni da posvetite učenju psa, pošto se period učenja znatno razlikuje od rase do rase (neki su samo tvrdoglavi, a jednako pametni). Tako, na primer, pudle, labradori i zlatni retriveri spadaju u grupu pasa koji veoma brzo uče i do 50 komandi čoveka i vrlo brzo se adaptiraju na život u stanu. Dok, recimo, bigl spada u tvdoglavije i manje kooperativne rase, kao i pekinezer, engleski buldog i čau – čau.

 

 

 

Neizbežno pitanje kod odabira rase psa je količina novca kojom raspolažete za potrebe tog psa, jer kao što verovatno možete da pretpostavite, nije isto hraniti čivavu i rotvajlera ili nemačku dogu koja jede i do kilogram hrane dnevno. Pored troškova hrane, treba uzeti u obzir troškove redovne godišnje vakcinacije, čišćenja od parazita, čipovanja, kao i sitnica poput igračaka za pse, opreme za šetnju, eventualnih lečenja koje pas bude zahtevao i slično.

Kada je reč o udomljavanju mešanaca pitanje koje biste sebi trebalom da postavite jeste – koliko ste spremni da rizikujete? Naravno, reč rizik zvuči pretenciozno, ako ste uopšte ljubitelj pasa, ali odlučivanjem za mešanca pristajete na jednan vid nepoznanice, u smislu karaktera tog psa, brzine njegovog učenja, količine aktivnosti koje će zahtevati i slično. Međutim, ukoliko ste pravi ljubitelj pasa, dobro delo poput udomljavanja napuštene životinje i spoznaja da ste jednom živom biću obezbedili dom i ljubav, trebalo bi da nadomesti eventualne „nedostatke“.

 

 

 

Na kraju, tu je neizbežno linjanje. Ukoliko ste osetljivi na dlake u stanu onda biste u šitokom luku trebali da zaobiđete sibirskog haskija i zlatnog retrivera, dok su recimo pudle i bišoni rase koje se uopšte ne ljinaju, jer umesto dlake imaju takozvano runo.

 

 

 

Zato, ukoliko razmišljate da porodicu obogatite jednim dlakavim članom, razmislite o gore pomenutim podacima i informišite se što više, kako biste napravili pravi izbor i za sebe i za svog ljubimca. Ono što je sigurno jeste da kada konačno odaberete i uzmete psa - obavezali ste se prema jednom živom biću i na vama je da tu obavezu ispunite najbolje što možete i umete.

Sretno!