U vremenu kada mnogi traže prečice, a poštenje se često gura pod tepih, priča iz Cazina vraća vjeru u ono najvažnije – čovječnost i čast.
Vozio sam kroz Cazin, nisam bio vezan. Zaustavi me policajac. Pogleda me mirno i kaže: “Moram ti napisati kaznu.”
Da skratim muku, pružim mu 100 maraka i kažem:
“Nemoj, gospodine, eto…”
A onda – šok. Pogleda me pravo u oči i kaže, bez povišenog tona, samo sa dostojanstvom koje se rijetko viđa:
“Kad sam počeo ovaj posao, zakleo sam se u Allaha dragog da neću uzet tuđe marke. Da ću jest hljeb od svoje plate. Ti ćeš sad proći s opomenom. I sveži se.”
Ovo su poruke koje nadahnjuju i vraćaju vjeru u pravdu i institucije u našoj zemlji.
Možda nije na naslovnici i neće dati posebne izjave, ali zaslužuje sve naše poštovanje.
