Kristijan Šmit: Vrijeme curi, izbori su blizu, a reforme stoje – EU neće plaćati za nerad
Kristijan Šmit (Christian Schmidt) ponovo se našao u centru pažnje javnosti nakon što je aktivirao bonska ovlaštenja kako bi deblokirao budžet Bosne i Hercegovine i omogućio isplatu duga firmi „Viaduct“. U ekskluzivnom razgovoru za Dnevni avaz, visoki predstavnik govori o razlozima svojih odluka, upozorava na neodgovornost domaćih političara i kašnjenje u evropskim reformama koje bi BiH mogle koštati stotine miliona eura. Komentarisao je i spekulacije o svom odlasku te mogućnost novih odluka vezanih za Izborni zakon.
Pošteniji izbori
Gospodine Šmit, jeste li frustrirani što morate koristiti bonska ovlaštenja i za tehnička pitanja poput procesa glasanja, jer se domaći političari ni oko toga ne mogu dogovoriti?
– Tri godine slušam obećanja o reformama i integritetu izbora, ali ništa se nije dogodilo. Sve stoji jer nema budžeta. On je blokiran. Zato sam odlučio najprije deblokirati budžet, a zatim krenuti s pripremama za izbore. Vrijeme curi, a izbori 2026. su već na vidiku.
Znači li to da ćemo 2026. imati najpoštenije izbore dosad?
– Nadam se. Nakon pilot-projekata na lokalnim izborima 2024., ODIHR i CIK su pokazali da su rezultati pozitivni. Ne radi se o potpunom elektronskom glasanju, već o skeniranju i verifikaciji – uključujući i otisak prsta, kako bi se osiguralo da glasa isključivo registrovani birač. To bi svi trebali podržati.
Ministar finansija BiH Srđan Amidžić odbija da potpiše isplatu „Viaductu“, navodeći da su registrovani na Kanalskim ostrvima. Kako to komentarišete?
– Iznenađen sam da se to pitanje sada otvara. Arbitraža traje 15 godina, a konačna presuda donesena je 2021. u Vašingtonu. Ništa nije plaćeno. Kada sam omogućio da se dug izmiri iz sredstava RS, dolazimo do novih prepreka. Neispunjavanje međunarodnih obaveza šalje lošu poruku investitorima. Ako postoji sumnja u zakonitost, neka se istraži – ali zašto to nisu učinili visoko plaćeni advokati RS još 2021. ili 2022.? Sada pokušavamo izbjeći blokadu države, i svi trebamo raditi na rješenju, ne stvaranju novih problema.
Prestanite pričati – počnite raditi
Kako odgovarate na kritike iz RS da rušite dijalog svojim intervencijama?
– To je licemjerno. Kažu da im je lakše bez visokog predstavnika, a onda optužuju kada Dodik odluči da neće sarađivati. Moj savjet: prestanite pričati – počnite raditi. Ako se sve radi po zakonu, neće biti problema.
Jedan portal objavio je da velike sile dogovaraju vaš odlazak do kraja godine. Komentar?
– Čuo sam mnogo zabrinutih komentara, i to pokazuje da ima ljudi koji žele da ostanem. Moj mandat još traje i ostat ću dok ga ne ispunim – posebno ako mogu pomoći evropskim integracijama i provođenju Dejtonskog sporazuma.
Hoćete li dočekati izbore 2026. kao visoki predstavnik?
– Ne mogu garantovati, ali vjerovatno hoću. Integritet izbora zahtijeva i međunarodni doprinos, i spreman sam da ga dam.
Moguće izmjene Ustava
Planirate li novu intervenciju vezano za Izborni zakon i presude poput Sejdić–Finci?
– Trenutno ne pripremam novu odluku. Jasno je da se moraju rješavati presude Evropskog suda za ljudska prava, posebno one o nediskriminaciji. To može značiti i ustavne izmjene, kao što je ranije pokušano kroz Aprilski paket i pregovore u Neumu. Međunarodna zajednica je spremna pomoći, ali inicijativa mora doći od domaćih političara. Ja sam spreman da im budem partner u tom procesu.
Znači li to da su moguća nova bonska ovlaštenja?
– Ako se izbori ne mogu organizovati fer i pošteno, a postoji institucionalni disbalans, onda je sve moguće. Ali moj primarni cilj nije da vladam dekretima, već da potaknem domaće institucije da rade svoj posao.
EU neće plaćati za nerad
Bosna i Hercegovina je zbog kašnjenja izgubila više od 100 miliona eura iz Plana rasta. Kako to komentarišete?
– To je posljednje upozorenje. Rok za narednih 100 miliona eura je 30. septembar. Ako do tada ne bude napretka, BiH će pretrpjeti ozbiljnu štetu – ne samo finansijsku, već i reputacijsku među članicama EU. Komisija je spremna platiti, ali neće plaćati za nerad.
