Dok se 1. maj u Bosni i Hercegovini tradicionalno veže za roštilj, izlete i odmor, njegovo izvorno značenje je borba za radnička prava, dostojanstvo rada i solidarnost – sve češće dobija novu dimenziju.
U vremenu ekonomskih izazova, odlaska radne snage i promjena na tržištu, postavlja se pitanje: ima li danas u BiH rada, radne etike, poduzetnosti i inicijative?
Odgovor nije jednostavan, ali je daleko od pesimističnog. Na prvi pogled, statistike često ne ulijevaju pesimizam. No, ispod površine, razvija se tiha, ali uporna kultura rada i stvaranja, samoinicijative u tišini.
U malim porodičnim firmama, obrtima, IT sektoru, poljoprivredi i kreativnim industrijama, vidljiv je rast jedne nove generacije ljudi koji ne čekaju prilike već ih stvaraju.
Radna etika kod mladih, iako često osporavana, i dalje postoji kao duboko ukorijenjena vrijednost od strane njihovih roditelja. Ona se ne ogleda samo u velikim sistemima, već u svakodnevnim naporima pojedinaca, majstora koji ne kasne, medicinskih radnika koji rade prekovremeno, mladih freelancera koji rade za globalno tržište, ali ostaju vezani za svoju zemlju.
Poduzetništvo u BiH više nije izuzetak, nego trend koji polako uzima maha i tako treba da bude. Sve više mladih odlučuje se na pokretanje vlastitih biznisa, uprkos administrativnim preprekama.
Od malih proizvodnih pogona do digitalnih startupa, jasno je da postoji energija koja traži prostor za razvoj. Ta energija ne dolazi iz Sistema, ona dolazi iz potrebe, ali i iz ambicije.
Inicijativa, kao ključna pokretačka snaga, sve više dolazi do izražaja iz uglova od kojih se najmanje nadamo, iz zajednice, udruženja i neformalnih grupa građana.
Projekti uređenja naselja, humanitarne akcije, edukativne radionice, sve su to dokazi da društvo nije pasivno, nego često nedovoljno prepoznato.
Prvi maj, stoga, ne bi trebao biti samo podsjetnik na prošlost, nego i poziv na budućnost.
Na aktivizam koji podrazumijeva više od kritike na aktivizam koji gradi, pokreće i povezuje. U zemlji u kojoj se često govori o problemima, možda je vrijeme da se glasnije govori o rješenjima. Progovorimo o ljudima koji rade, koji pokušavaju i koji ne odustaju. Jer upravo oni dokazuju da rad, etika i inicijativa u Bosni i Hercegovini nisu nestali, oni se, tiho ali sigurno, ponovo bude.
I zato, ovog prvog maja, možda je najvažnije pitanje ne šta nemamo, nego šta smo spremni uraditi sa onim što imamo.
Izvor: Cazin.net
FOTO: ILUSTRACIJA
