Svi mi kada budemo u nekom društvu, na nekom sjelu, sohbetu i kada se priča o temi koja nas previše ne interesuje, naše oči i uši su isključene, ali kada se priča o temi ili osobi koja nas interesuje odmah se uključimo i želimo dati svoj doprinos. Zbog čega je to tako? Zbog toga što svako voli da spominje i da bude u društvu onoga ko je u njegovom srcu. Svako spominje ono što voli.
Gospodaru mi spominjemo Tebi najdraže stvorenje. Mi spominjemo Tvoga miljenika Muhameda s.a.v.s. Mi spominjemo onoga koji jedini na sudnjem danu neće kazati da se brine za sebe već će kazati: “Moj ummet… Moj ummet…”
Samo zato što želimo da ljubavlju prema Tebi najdražem stvorenju dođemo do Tvoje ljubavi.
Neka ovo uvijek bude u našem razmišljanju.
Čim spominješ stvorenje koje Allah dž.š. najviše voli nadati je se da ćeš imati dobro mjesto kod Allaha dž.š. Zaista je to za nas velika blagodat od Allaha dž.š.
Onaj ko donese jedan salavat na Muhameda a.s., Allah dž.š. će na njega donijeti 10 salavata. A šta je Allahov salavat na nas? Odgovor je u Kur’anu. Kad Allah na vas donosi salavat tada i meleki to čine.
I to je izlaz iz tame na svjetlo, iz krize u rješenje krize, iz problema u rješenje problema, iz depresije, tuge, razočarenja u sreću, nadu, optimizam.
Zbog toga su naši stari, koji nisu imali puno informacija, nisu imali puno prevedenih knjiga, ali su imali srca koja su Allaha svjesnija od mnogih koji znaju puno na svome jeziku, kad zagrmi govorili: “Allahumme salli ‘ala Muhammedin…” Izlaz iz tame traže salavatom na poslanika s.a.v.s. Zaboravi nešto: “Allahumme salli ‘ala Muhammedin…” Na ovaj način Allah dž.š. donosi salavat na vas. Imajte salavat na umu bez ikakvog povoda.
Jedan učenjak Imam Sehari kaže da je minimalan broj salavata dnevno, koji trebamo da donosimo da bi se ubrojali u one koji puno donose salavat 300 salavata. To je 5-6 minuta dnevno, 10 minuta, zavisi od tempa. Zašto ne možemo odvojiti 5-6 minuta?Nisu problem minute, nego ljubav koja živi u našem srcu.
