Evropske države trenutno nemaju dovoljno vojne, političke i društvene otpornosti za dugotrajan rat iscrpljivanja s Rusijom, upozorili su zvaničnici uključeni u odbrambeno planiranje NATO-a.
Procjene iznesene na forumu Minhenske sigurnosne konferencije ukazuju da problem nije ograničen samo na nedostatak vojnika, oružja i drugih vojnih kapaciteta. Jednako ozbiljnim smatra se pitanje koliko bi evropska društva bila spremna podnijeti posljedice višegodišnjeg sukoba, prenosi Klix.
Takva situacija mogla bi utjecati i na vojno planiranje NATO-a. Ukoliko evropske države ne mogu dugoročno održavati političku i javnu podršku za rat, planeri bi morali veću pažnju posvetiti scenarijima u kojima bi eventualni sukob s Rusijom morao biti završen u relativno kratkom periodu.
Posebno se upozorava da evropske vlade građanima nisu dovoljno jasno predstavile razmjere sigurnosnih prijetnji. Istovremeno, povećavanje izdvajanja za odbranu postaje politički osjetljivije u trenutku kada bi veći vojni budžeti mogli značiti smanjenje potrošnje u drugim oblastima.
Jedan britanski diplomata oštro je kritikovao dosadašnju javnu raspravu o sigurnosnim izazovima.
“Razina debate bila je na nivou vrtića”, kazao je.
Dodatni problem predstavlja hibridno djelovanje Rusije. Evropski zvaničnici smatraju da Moskva pokušava iskoristiti postojeće političke, društvene i ekonomske podjele kako bi oslabila evropske države i prije mogućeg direktnog vojnog sukoba.
Rast podrške populističkim strankama u pojedinim velikim evropskim zemljama također se posmatra kao potencijalna prepreka održavanju dugoročne političke podrške za konfrontaciju s Rusijom. Na konferenciji je pitanje spremnosti evropskih društava opisano kao “slon u sobi” o kojem se nedovoljno otvoreno razgovara.
Zabrinutost je dodatno povećana nakon što je Njemačka ove sedmice optužila Rusiju za pokušaj napada dronom na aerodrom u Leipzigu tokom prošlog mjeseca.
Na slične prijetnje upozorila je i Italija. Ministar vanjskih poslova Antonio Tajani kazao je da je njegova zemlja svakodnevno izložena cyber napadima te upozorio na mogućnost ruskog miješanja u naredne nacionalne izbore.
“Postoji mnogo načina za vođenje hibridnog rata; on se ne vodi bombama, avionima ili tenkovima”, rekao je Tajani.
Pitanje evropske vojne spremnosti postaje još značajnije zbog mogućnosti da Sjedinjene Američke Države smanje dio svoje konvencionalne vojne uloge na kontinentu. U takvom scenariju evropske članice NATO-a morale bi preuzeti znatno veću odgovornost za vlastitu odbranu.
Pet velikih evropskih vojnih sila već pokušava intenzivirati saradnju, a ministri odbrane država E5 održavaju redovne sastanke. Ipak, zajednička nabavka vojne opreme i naoružanja još je u početnoj fazi.
Među najvećim nedostacima koje Evropa pokušava nadoknaditi nalaze se integrisana protivzračna i proturaketna odbrana, sposobnosti preciznih udara velikog dometa i svemirski sistemi ranog upozoravanja. U tim oblastima evropski saveznici još u velikoj mjeri zavise od SAD-a.
“Evropa stagnira u trenutku kada vanjske prijetnje poprimaju dimenzije koje su zaista veoma ozbiljne”, upozorio je Wolfgang Ischinger, predsjedavajući Minhenske sigurnosne konferencije.
Rat u Ukrajini u međuvremenu evropskim državama pruža važne lekcije o tome kako bi mogli izgledati budući sukobi. Posebna pažnja usmjerena je na masovnu upotrebu bespilotnih letjelica i sposobnost njihove brze i jeftine proizvodnje.
Prema podacima iznesenim na konferenciji, Ukrajina proizvodi približno 200.000 dronova mjesečno, dok je cilj da tokom 2026. proizvede više od sedam miliona bespilotnih letjelica.
Evropski odbrambeni zvaničnici zbog toga smatraju da iskustva Ukrajine moraju biti ugrađena u buduće planiranje NATO-a, posebno ako evropske države žele smanjiti zavisnost od američkih vojnih kapaciteta.
