Istorija Titove Jugoslavije otkriva kako su lični i politički sukobi, uključujući Đilasovu smenu i aferu oko Petra Stambolića, oblikovali događaje.
Kako iskrsavaju nova svedočenja i stari dokumenti o istoriji Titove Jugoslavije, ta fraza i ovde dobija sve više smisla. Sistematski pregled istorijskih izvora pokazuje da se iza četiri ili pet najvažnijih događaja Titove Jugoslavije skrivala upravo takva pozadina. Đilasovim tekstovima, koji su doveli do njegove smene, kumovao je, recimo, snobovski brak i skorojevićki život Peke Dapčevića, koji se, na užas komunista, oženio lepoticom, balerinom, buržujkom, i brzo se prilagodio Dedinju.
Titovim obračunima s dogmatskim kadrovima u Srbiji pomogla je i afera u čijem srcu je bio ljubavni skandal Petra Stambolića. On se švalerisao sa ženom generala Ljubodraga Đurića, a ovaj o tome progovorio sa govornice partijskog Kongresa, u Zagrebu, u dvorani Studentskog centra.
"Zaustavite tog ludaka", povikao je Tito, a sve je otišlo pravo u etar... Najvažnije afere u svojoj knjizi istražili su Slavko i Ivo Goldštajn... Slučaj je zaista bio značajan i radikalan. U dvorani zagrebačkog Studentskog centra Partija je 1952. održavala jedan od svojih najvažnijih kongresa. Četiri godine posle raskida sa Staljinom, država je prelazila na liberalniji smer.
Amerikanci su slali desetine tenkova "šerman", automatske puške "tompson", i oružje vredno nekoliko milijardi dolara. Grad Zagreb Sjedinjenim Američkim Državama poklonio je zgradu na Zrinjevcu, Jugoslavija se okretala Zapadu, ali ono što se čulo sa govornice kongresa šokiralo bi i Ameriku Klintonove ere.
Naime, general Ljubodrag Đurić, Titov bivši cimer u Belom dvoru, sa govornice je optužio Petra Stambolića da je ljubavnik njegove žene. Dvoranom su se prolomili uzvici. Dve hiljade delegata ostalo je u šoku. Petar Stambolić, jedan od čelnika srpskih komunista, sedeo je ukočeno u radnom predsedništvu kongresa. General Đurić uperio je prst u njega. Stvar je prekinuo Tito. "Zaustavite tog ludaka!", povikao je. Međutim, pošto je Tito zaboravio da isključi mikrofon, njegovu pretnju čuli su i milioni građana u direktnom radio-prenosu. General Đurić uhapšen je istog dana. Iza ove afere valjala se politika...
"Posle medenog meseca šef Titovog kabineta odjednom je počeo da primećuje ‘crvenu buržoaziju’ po državnim vilama, zlatni escajg i diplomatski magazin uvozne odeće", stoji u jednoj analizi Đurićevog slučaja. "Kao vrhunac otuđenosti od naroda, njegova žena priznala je da već godinama održava seksualnu vezu s Petrom Stambolićem, sa kojim je ostala trudna. Stambolić je predstavljen kao razvratnik koji konzumira poveći harem tuđih supruga. Priču je Đurić preneo samom Titu, koji je Rankovića zadužio da ispita činjenično stanje. Šef UDBE stao je na Đurićevu stranu i sredio pobačaj njegove žene, ali Tito je odbio da smeni Stambolića. I tako je Đurić, u najdubljem uverenju da uživa apsolutnu drugarsku podršku najplemenitijih izdanaka revolucije, samoinicijativno izašao za kongresnu govornicu i rekao šta je rekao, računajući na kodeks časti i dužnosti..."
Ali, očigledno je pogrešio. "To je bio", piše Titov biograf Vladimir Dedijer, "tragičan dokaz erozije partizanskog morala. Tito je u besu to nazvao ‘užički jebhoz’. Ovaj naziv je nastao spajanjem dva izraza - kolhoz i sovhoz (sovjetska državna preduzeća), koji su se pretvorili u ‘jeb*čko’ preduzeće - jebhoz..." Afera je, naravno, imala i političke posledice. Tito je u Srbiji dobio još jaču podršku Petra Stambolića, liberala, dok je tvrđa komunistička struja doživela poraz. Istinu o "užičkom jebhozu" Đurić je ispisao u memoarima koji su objavljeni 1988. godine. Posle toga je uzeo pištolj koji je dobio od Tita na poklon i pucao sebi u glavu.
Seks je bio i u pozadini ključnog jugoslovenskog raskola između Tita i Đilasa. Da herojski etos gubi svoju nekadašnju vrednost, prvi je shvatio Milovan Đilas. Godine 1950, kada se Tito oženio Jovankom, u elitnim krugovima sagledana je sva uzaludnost, koliko "crvenog" terora, toliko ideoloških i političkih opravdanja koja je Đilas, kao šef agitpropa, pisao po službenoj dužnosti.
Možda nikada nećemo saznati da li je Stevo Krajačić i tada umešao svoje nevidljive prste, koristeći Jovankinu zahvalnost za najviši mogući ženski plasman u hijerarhiji SFRJ. No, dve-tri godine kasnije, pod nazivom SKJ, ukinut je Đilasov "agitprop", koji je, uz ostalo, od komunista nesalomivog morala tražio da udome, odnosno bračno zbrinu istorijski najzaslužnije drugarice.
Naslutivši obećanu slobodu, Đilas se razveo od dotadašnje supruge Mitre, zavidnog revolucionarnog staža, i oženio se mlađom Šteficom, ženom beznačajne komunističke biografije. Komunisti su to dočekali s tihim zgražavanjem. Naravno da će Đilas govoriti o licemerju dvostrukih aršina, a ne o ličnim mukama. Tako će ustati u zaštitu tuđe supruge. Objavio je "Anatomiju jednog morala" u časopisu Nova misao u januaru 1954. u kom je izneo tužan slučaj usamljene i prezrene balerine Milene Vrsajko, glumice, operske pevačice i supruge svog crnogorskog zemljaka Peke Dapčevića, koji je došao "iz šume" u Beograd na visoki vojni položaj, da bi ga balerina potom "preobratila" – na užas starih komunista.
Ta sitna, zla i smišljena uznemiravanja – telefonski pozivi mužu, saopštavanje njoj samoj sablažnjivih detalja, anonimna pisma – sve je to pristizalo iz dana u dan. Ali, mimo očekivanja, nova sredina je nije prigrlila. Dočekao ju je masivan, leden i neprobojan zid koji niko nije mogao da očekuje. Đilas je elaborirao nevolju Dapčevićeve žene.
Tokom rata Milena Dapčević bila je devojčica, ni zaslužna za novu vlast, ni kriva za prethodnu. Za difamaciju je poslužila retorika koju ispravne političke supruge sigurno nisu prihvatile u KPJ i NOB-u. Uprkos partijskim školama i kursevima opismenjavanja, iz njih je pokuljao prost rečnik rodnog kraja. "Naratovao se drugar, trebalo je samo da podigne suknju"; "uhvatila ga je na golu nogu", šaptalo se oko Milenine figure. Po tim motivima kasnije je snimljen film "Oficir s ružom".
Nekoliko meseci kasnije, na partijskom skupu, Đilas je optužen za liberalizam koji zbunjuje i uznemirava javnost. Isključen je iz Centralnog komiteta. Nova misao nikada više nije izašla, a njen glavni urednik, Skender Kulenović, degradiran je u korektora "Borbe". Do razračunavanja Partije s Đilasom došlo je na plenumu CK 16. i 17. januara, napisao je u jednom tekstu Ivan Ivanji, dugogodišnji Titov prevodilac s nemačkog:
"Iako su uzrok svakako pre svega bili Đilasovi teorijski članci u Borbi, slutim – a naravno ne mogu da dokažem – da mnogi konci vode i u spavaće sobe, na primer, samog Tita, Kardelja, Rankovića i drugih, gde su supruge uzbuđeno ukazivale na „Anatomiju jednog morala“ i pominjale su Peku Dapčevića i Bebu ili njenu najstariju sestru. Niko o tome nije govorio ništa slično, možda je moja mašta pobegla sa mnom...“
I Goli otok, tj. logor na njemu, usko je povezan sa ljubavnim aferama u Partiji. Zapovednik tog logora bio je general Jovan Kapičić, deda poznatog glumca, otac još poznatijeg košarkaša i – što je manje poznato – prvi momak Davorjanke Paunović, najveće ljubavi Josipa Broza Tita. Tito je Kapičiću „uzeo“ Davorjanku, a zauzvrat dao – karijeru.
„Kao da se ni tada ni kasnije ništa nije desilo, taj Jovo Kapičić je stalno napredovao, bez obzira na to šta je radio“, rekao je kasnije Vlado Dapčević, rođeni brat Peke Dapčevića, koji je na Golom otoku ostavio najbolje godine svog života.
„Meni se čini da je tajna u sledećem: njegova devojka pre rata u Beogradu bila je Davorjanka Paunović Zdenka. Znaš li ko je Zdenka? Titova ratna sekretarica i nevjenčana žena. Da, da, žena. To je bila javna tajna. Opasnije je bilo zameriti se toj Davorjanki nego lično Titu. Početkom 1941. godine, beogradska organizacija dobila je naređenje od Centralnog komiteta da pošalje dve studentkinje, članice Partije. Izbor je pao na nju i Vjeru Planojević.
Vjera je kasnije bila ljubavnica Sretena Žujovića. Tada se Davorjanka zbližila s Titom. Verovatno su se i Tito i Davorjanka zbog toga osećali dužni Jovu Kapičiću – ona ga ostavila zbog Tita – i tako mu se svašta opraštalo, i još je napredovao.“
Na pitanje novinarke Tamare Nikčević da li je tačno da je Davorjanka Paunović pre Tita bila njegova devojka, Kapičić je bez okolišanja rekao:
„Jeste, istina je. Pred sam početak rata bio sam student medicine, a ona je studirala jezike na Filozofskom. Bili smo zajedno nešto više od godinu dana. Bila je komunistkinja ilegalka, kao i ja. Centralni komitet Srbije poslao ju je Titu da mu bude uz ruku.
Te 1942. bio sam sa svojom jedinicom stacioniran u okolini Foče. Bio sam komandant, politički komesar, i morao sam da se brinem o saborcima. Moji drugovi, njih četvorica, i ja pošli smo u Foču da nabavimo nešto hrane. Išli smo uskom fočanskom ulicom kad smo odjednom začuli topot konjskih kopita po kaldrmi, skočili smo u stranu da konji prođu. Posle 20–30 metara, jedan konj se vraća, drugi ostaje i čeka. Vidim, taj koji se vraća je Tito.
Prilazi i pita me: ‘Jovo, kada si došao u grad?’ Kažem mu: ‘Druže Tito, pre nekoliko sati.’ ‘Pa što nisi došao kod mene da ručaš?’, pita me. ‘Sramota me da ja ručam kod vas, a da mi drugovi budu gladni. Nešto smo nabavili za jelo i žurimo nazad’, kažem mu, a sve vreme gledam onog drugog konjanika i vidim da je to Davorjanka. Ona ide u šetnju s Titom i nije se vratila da me pozdravi. U tom trenutku znao sam da mi ta žena više ne pripada, jer da je još moja, vratila bi se s njim i pozdravila me. Bilo je teško, bolelo je, ali drugovima nisam ništa rekao.“
Tito i on sreli su se još mnogo puta u životu. A na pitanje „Jeste li ikada razgovarali o njoj?“, rekao je:
„Ne, nikada to nismo spomenuli, iako znam da me voleo i verovao mi. Ali mogu da razumem da se zaljubio u nju, jer Davorjanka je bila prava lepotica. Bilo je u Vrhovnom štabu i drugih žena, ali nijedna kao ona...“
Istina pak o „prvoj sultaniji“, Jovanki Broz, verovatno se nikada neće saznati. Navodno ju je Titu „uvalio“ Stevo Krajačić, šef svih sovjetskih špijuna u Jugoslaviji, da bi Tita držao pod kontrolom. On mu je, navodno, poslao i dve sestre Grbić – maserke – ali to je već druga priča...
Foto: Printscreen/Youtube
