Svakodnevne navike koje mogu negativno da utiču na zdravlje srca

.
Dobro je poznato da određene navike, poput konzmiranja cigareta ili prekomernog pijenja alkohola, vremenom mogu negativno da utiču na zdravlje srca, ali postoje i druge stvari

 

Mnoge svakodnevne navike o kojima zapravo ne razmišljamo takođe mogu da utiču na zdravlje srca. Ono što radimo, jedemo i pijemo može značajno da utiče na krvni pritisak, holesterol i rad srca i na kraju djeluju na našu ukupnu funkciju srca.

Svakodnevne navike koje mogu da djeluju na srčane probleme:

Usamljenost

"Izolacija od drugih takođe može da ima dubok uticaj na zdravlje našeg srca", kaže dr Rigved Tadvalkar, kardiolog, piše Huff Post. Nedavna studija je pokazala da starije žene imaju 8% veći rizik od kardiovaskularnih bolesti kada žive u društvenoj izolaciji i 5% veći rizik od kardiovaskularnih bolesti kada žive same. Za ljude koji doživljavaju i socijalnu izolaciju i usamljenost, rizik od srčanih bolesti raste na 27%. Socijalna izolacija takođe može da doprinese depresiji, a depresija može da dovede do kardiovaskularnih faktora rizika.

Loše zdravlje zuba

Problemi sa zubima, poput karijesa i desni, mogu da povećaju rizik od bakterijskih infekcija u krvotoku. Prema Tadvalkaru, bakterijama u ustima je veoma lako da putuju u krv. Nedavno istraživanje je takođe pokazalo da je redovno čišćenje zuba povezano sa boljim ishodima zdravlja srca.

"Dobra oralna higijena je važna. Ne možemo da kažemo da će četkanje i čišćenje koncem svakog dana spriječiti srčani udar, ali može da poveća nečiju ranjivost ako imaju druge standardne faktore rizika", rekao je stručnjak.

Previše kofeina

Previše kafe može da ima negativan efekat.

"Može da izazove ubrzan rad srca, izazove kontrakciju krvnih sudova i povišen krvni pritisak, a svakako ako ste skloni poremećajima srčanog ritma, kofein u visokim dozama to može da izazove", rekao je Tadvalkar. Kofein se smatra u kranicama normale do 300 do 400 miligrama, a poslije toga može da ima niz negativnih efekata.

Nekontrolisani stres

Kada je sistem borbe ili bijega u tijelu hronično aktiviran, to može da izazove upalu u tijelu i produženo oslobađanje hormona stresa poput adrenalina. Ovi faktori zajedno mogu da izazovu fiziološke promjene u tijelu, uključujući povećanje krvnog pritiska, visok holesterol, gojaznost, insulinsku rezistenciju i poremećaje električnog ritma, kaže Tadvalkar. Hronični stres takođe može da poveća rizik od zgrušavanja krvi u cijelom tijelu.

Previše ili premalo spavanja

Većini ljudi treba oko sedam do osam sati sna noću. Ipak, ne radi se samo o količini sna, već i o kvalitetu. Kvalitetan, regenerativni san je ključan za održavanje zdravog srca. Loši kvalitet sna je povezan sa visokim krvnim pritiskom, povišenim holesterolom i aterosklerozom (nakupljanje pritiska u arterijama), piše Huff Post.