Zašto radnici Gugla šalju svoju djecu u škole u kojima nema kompjutera

Umesto toga, učitelji u Waldorf School of the Peninsula preferiraju iskustveni pristup učenju koji je u snažnom kontrastu s trendom da se učionica ispuni najnovijim elektronskim uređajima.

Pedagogija škole naglašava ulogu mašte u učenju i uzima holistički pristup koji integriše intelektualni, praktični i kreativni razvoj učenika,prenosi lolamagazin.com.

Ali, činjenica da roditelji koji rade za najsnažnije tehnološke kompanije dovode u pitanje vrednost računara u edukaciji, nameće pitanje – da li je futuristični san o visokotehnološkim učionicama zaista u najboljem interesu novih generacija?

Globalni izveštaj OECD-a kaže da oni obrazovni sistemi koji su mnogo uložili u kompjutersku opremu „nisu doživeli nikakvo posebno poboljšanje“ u rezultatima PISA testova iz čitanja, matematike i nauke.

Najbolji obrazovni sistemi, poput onih u istočnoj Aziji, bili su vrlo oprezni u vezi s upotrebom tehnologije u svojim učionicama, navodi se u izveštaju. Učenici koji koriste računare vrlo često, postižu lošije rezultate od onih koji ih upotrebljavaju umereno.

Udruženja Valdorfskih škola Severne Amerike, objašnjava da njihov pristup koristi „s vremenom testirane istine o tome kako deca najbolje uče“.

Učitelji podstiču decu da uče putem umetničkog izražavanja i raznih aktivnosti poput slikanja, crtanja, umesto da uče informacije s računara. Taj kreativniji pristup edukaciji oživljava lekcije pa je puno delotvorniji od pokazivanja učenicima niza slika na ekranu.

„Lekcije vam prikazuju učitelji, a ne roboti, koji ne samo da se brinu o detetovoj edukaciji, nego i o njima kao pojedincima“, kažu iz Udruženja. „Čega se sećate iz učionice dok ste bili dete? Čest odgovor je: razrednih izleta, eksperimenata u laboratoriju ili prelepe priče. To su stvari koje ostaju s vama i 50 godina kasnije.“

    Valdorfske učionice osmišljene su tako da se učenici osećaju opušteno i ugodno, uz prirodne drvene stolove i biljke. Ideja je da se odstrane uticaji kompjutera i podstakne snažniji angažman učitelja i učenika tokom lekcija.

Jedan od razloga zbog kojih roditelji koji rade u digitalnoj industriji za svoje dete biraju školu s niskim ili nikakvim udelom tehnologije je taj što takve škole decu uče veštinama inovativnog razmišljanja kakve mnogi poslodavci zahtevaju. Učenicima koji su „odrasli na tehnologiji” često manjka sposobnost šireg razmišljanja i rešavanja problema.

Sara Torn, direktor škole Akorn u Londonu, takođe preispituje pretpostavku da će ograničavanje ili izbacivanje tehnologije iz učionice loše uticati na buduću zapošljivost učenika.

Učenicima mlađima od 12 godina u toj školi je zabranjeno korišćenje mobilnih telefona i računara, zabranjeno im je gledanje filmova ili TV-a u bilo koje vreme, uključujući i praznike.

Cilj je postupna integracija elektronskih uređaja u razvitku deteta, a učenicima se dopušta gledati TV kada navrše 12 godina, i to samo dokumentarne filmove koje su prethodno odobrili roditelji. Internet je potpuno zabranjen do 16 godina – kod kuće i u školi, a računari se mogu koristiti samo kao deo kurikuluma kod dece starije od 14 godina.

Sara Torn tvrdi da su učenici pozitivno reagovali na ograničenja. Mlađi cene priliku za igru, a adolescenti koji su prešli u tu školu iz tradicionalnih škola priznaju da su sada srećniji.