Ukoliko se anketa Udruženja građana i građanki “Zašto ne” pokaže tačnom, naredni izbori u Bosni i Hercegovini mogli bi biti najmasovniji kada je u pitanju izlaznost mladih.
Naime, čak 74 posto anketiranih mladih je reklo kako će izaći na Opšte izbore koji se održavaju u oktobru ove godine.
Samo 6,9% njih je reklo da to sigurno ne planira, dok se 18,7% njih još nije odlučilo.
Na pitanje šta je za njih “najvažniji faktor pri odlučivanju za koga će glasati”, 57,6% ispitanih navelo je ličnost kandidata/kinje, dosadašnji rad i javni imidž, dok je 20,2% navelo program i obećanja političke stranke. Odgovor “Glasanje protiv nekog kandidata/stranke radije nego za nekoga” odabralo je 9,9% ispitanih, a njih 4,4% reklo je da je za njih presudna preporuka porodice i prijatelja/ica.
“Rezultati, stoga, ukazuju da među mladima postoji relativno visok nivo spremnosti za izlazak na izbore, ali i izražena personalizacija političkog odlučivanja. Veći značaj pridaje se integritetu i dosadašnjem radu pojedinačnih kandidata/kinja nego programima političkih stranaka, što može ukazivati na ograničeno povjerenje u stranačke politike i očekivanje da odgovornost prvenstveno nose pojedinci/ke. Istovremeno, postojanje značajnog broja neodlučnih birača/ica pokazuje da dio mladih i dalje traži dovoljno uvjerljiv razlog da izađe na izbore ili donese konačnu odluku”, navode iz Udruženja “Zašto ne”.
Zanimljivo da anketa pokazuje i da mladi u Bosni i Hercegovini najveći značaj pridaju ekonomiji, zapošljavanju i kvalitetu javnih usluga, dok Evropsku uniju uglavnom vide kroz prilike koje može donijeti.
Istraživanje je pokazalo da mlade koji su odgovorili na anketu najviše zanimaju pitanja vezana za teme ekonomije, zapošljavanja i životnog standarda. Čak je 75,9% ispitanih označilo ove teme kao jedne od tri najvažnije za njih kada promišljaju o životu u BiH. Između 44% i 48% ispitanih najvažnijim je označilo pitanja zdravstvenog sistema te korupcije i vladavine prava. Nakon toga, njih 35% označilo je prioritetnim teme ljudskih prava i socijalne pravde i kvaliteta obrazovanja.
Teme EU integracije i vanjske politike kao jedne od tri najvažnije označilo je oko 14% ispitanika/ca, dok je najmanje mladih kao najvažnija označilo pitanja zaštite životne sredine i ekologije (11,3%) te nacionalna/etnička pitanja (10,3%).
Kada je riječ o stavovima mladih o Evropskoj uniji, podaci pokazuju da 43,3% ispitanika/ca ima uglavnom pozitivan pogled na EU, dok je 25,6% ispitanika/ca reklo da im je stav neutralan. Veoma pozitivan stav ima 16,3% ispitanika/ca, dok uglavnom veoma negativan stav ima zbirno 14,7% ispitanih. Dakle, među mladima u BiH dominira relativno pozitivan stav prema Evropskoj uniji, iako je značajan broj ispitanih rekao i da im je “svejedno”.
Digitalni prostor danas predstavlja dominantno okruženje u kojem mladi prate društvena i politička dešavanja, dok tradicionalni mediji imaju znatno manju ulogu nego ranije.
Najviše mladih, čak 70% ispitanih, navelo je da su online portali jedan od izvora u kojima prvenstveno pronalaze informacije i vijesti o temama koje su označili kao važne. Gotovo isti procenat, njih 69,5%, označio je društvene mreže kao jedan od primarnih izvora.
Sve rezultate ankete pogledajte na zastone.ba
