Srbijanka preživjela pakao radeći na Krku: Tražili su da hodam u miniću da privučem goste

slika
“Počela se derati da sam balavica i besramna, okrenula sam se i pogodila me pepeljara u kuk. Imam i modricu. U šoku sam”

 

Pakao. Tako je majka iz Beograda opisala kćerino kratko radno iskustvo na sezoni u Hrvatskoj, koje je završilo gađanjem njene kćerke pepeljarom i sugestije policije, kojoj je došla prijaviti to i neisplatu plate, da se vrati u Srbiju. Restoran je Konoba La Marinero, a policija krčka.

Iskustvo svoga djeteta objavila je u postu grupe “Žensko sam” na Twitteru, pročitalo ga je više od 140.000 ljudi, a taj je post odmah po objavljivanju postao viralan u zemljama nekadašnje Jugoslavije. Vlasnik kaže kako najveći dio nije istina i da je on žrtva pokušaja ucjene. Na račun restorana stiže na stotine loših recenzija koje je potaknula majka, otvoreno pozivajući pratitelje da recenziraju konobu. Poslovni raskid prerastao je u pravi rat, a za sve je, čini se, kriva loša predsezona i posljedično pucanje živaca.

Jutarnji.hr je razgovarao s akterima priče o kojoj bruji cijela regija, Anastasijom Isaković (20), gimnazijalkom koja je na sezoni u Hrvatskoj namjeravala zaraditi novac kako bi mogla studirati poljoprivredu, i vlasnikom konobe La Marinero, pomorcem, kapetanom Marinom Dedićem. Njihove su priče, očekivano, različite.

Anastasija kaže da je posao pronašla preko oglasa, da je gazdarica preko telefona bila vrlo ljubazna i kad je došla, 13. juna, prve sedmice nije radila jer za nju još nije bila riješena radna dozvola. Kako su prolazili dani, priča za Jutarnji, a posla nije bilo, počele su trzavice među vlasnicima. Lošiji početak sezone od prethodnih i nedolazak njemačkih turista doveo je krčke ugostitelje, čini se, na rub živaca. Vlasnike Marinera svakako, prema Anastasijinoj priči jeste. Zbog toga je počeo “pakao”, kako je njen kratak boravak u Hrvatskoj opisala majka.

Anastasija kaže da joj je gazdarica pri dogovoru zvučala u redu, bila je ljubazna.

Kad sam došla, malo su se prepirali s osobljem, ali nisam se u to miješala. Kako je prolazilo vrijeme i nije bilo posla, šef i šefica postajali su sve nervozniji i stalno su se međusobno svađali. Svađali su se i pred gostima, jedno drugome govorili kako bi trebalo raditi. Nas su krivili da ne radimo dobro pa nema gostiju.

Jedan dan gazda je bio vrlo ljut, derao se cijeli dan na mene, govorio da sam nesposobna. Imao je vino u plastičnim flašama, recimo, pa je bio jako ljut jer ne znam gdje je. Pa nisam ni znala da ima vina u plastičnim bocama. Baš je vikao da ne znam svoj posao, bila sam mirna i pripisivala to ljutnji jer nema posla.

Žena koja radi u kuhinji cijeli dan je plakala, ali to nije bilo ništa čudno, plakali smo na smjenu, svaki dan neko. Sve što se tu događalo bilo je psihičko zlostavljanje. Ništa nije bilo dobro, lokal zbog nas propada…Kad sam došla, šefica mi je prvi dan rekla da bih trebala “ugraditi” sise, dva dana kasnije šef me pitao znam li hodati u štiklama. Kad sam rekla da znam, rekao je da će mi kupiti minić i štikle da u tome služim hranu. Na to sam rekla da nisam došla biti atrakcija i oblačiti se kao ku**a samo da bi oni privukli goste, nego bi ih valjda trebala privući hrana. Naljutio se.

Glavni konobar dao je otkaz jer se gazda stalno istresao na nas zbog manjka posla. Kulminiralo je kad sam jednu večer u 21.20 sati pitala gdje je večera, jer dogovorena su bila dva topla obroka, a zadnjih pet dana preskakali su večeru. Pitala sam što je to, počeli su vikati da kako se usudim u devet sati pitati za večeru, da na što to sliči, da što ako bude gužva, da imamo frižider ako smo gladni.

Ipak je nešto napravila, ali su za večerom govorili da oni nemaju para da mi tako jedemo, da smo im minus… Šefica je u nekom trenutku rekla da mi nešto krijemo. Gazda me optuživao da se čujem s konobarom koji je otišao jer je pogledao tko me zove kad je zvonio. Počela je paranoja da kujemo zavjeru protiv njih, da želimo svi otići. Stalno su mi govorili – ako mi se ne sviđa da idem ća.

Iskreno, nije uopće bilo posla pa ni napojnica iako su pri dogovoru svima rekli da je promet odličan. Šefica nas je opet napala i tražila da joj kažem što je problem. Rekla sam joj da nas njih dvoje stalno uvlače u svoje svađe, a mi smo došli raditi i njihove bračne svađe nas ne zanimaju. Počela se derati da sam balavica i besramna, okrenula sam se i pogodila me pepeljara u kuk. Imam i modricu.

U šoku sam, uz njezino deranje da se vratim u “pi**u materinu iz koje sam došla”, psovala me, navlačila, vrištala da sam debil… Prepala sam se. Viša je od mene 15 centimetara, deblja 30 kilograma i starija 30 godina. Od jada sam se nasmijala i okrenula da odem, potrčala je za mnom, muž ju je uhvatio… Otišla sam se spakirati u apartman, kad je za mnom došao šef, vikao nek‘ izađem… Uz pomoć lokalaca pronašla sam sobu i otišla, ispričala je za Jutarnji Anastasija.

Javila je majci što joj se dogodilo, ova je nazvala policiju, policajci su, rekla je, kad je rekla “Isaković” rekli “Visaković”, ona je ponovila prezime, oni opet svoje uz opasku “aha, V kao Vukovar”.

– Majka je zašutjela, vidjela je “koliko je sati” i što se događa – kaže Anastasija. Policija nije došla. Ujutro je otišla kod gazde zbog isplate novca, a gazda joj je ponudio da se vrat, da je žena “pukla jer nema posla”. Dogovorili su isplatu, 300 eura na ruke, 300 na karticu, što njoj nije odgovaralo pa je joj je, kaže, ponudio 500 eura na ruke plus 300 na karticu. Potpisala je primitak novca i rekao uplatiti joj još 100 eura, što i jest bilo pola plaće koliko je odradila.

 Rekla sam “u redu, nisam došla nikoga ucjenjivati” i otišla u policiju prijaviti nasilje. Odgovorili su da je zvao gazda i rekao da ne trebaju dolaziti, da smo se dogovorili. Pitao me odakle sam, rekla iz Srbije, rekao mi je “pa idi ća”. Na koncu je uzeo moje podatke i rekao da čekam njegovog kolegu zbog davanja iskaza, kad nije bilo nikoga 20 minuta, otišla sam, zaključuje svoju krčku avanturu.

Vlasnik konobe La Marinero pobija njenu priču, kaže da je bila loša radnica “na tabletama”. I da ga je htjela ucijeniti kad je odlazila. Šalje Jutarnjem presliku poruka koje su izmjenjivali.

– 500 na ruke i ništa neću pričati, piše.

I nastavlja: “Ovdje sam potrošila 500. Ni za što. To nije lijepo”.