Na početku ovog intervjua. Šta te vezuje za Krajinu?
- Puno toga, drugara i prijatelja imam jako puno. Trudim se da nekoliko puta godišnje (dva-tri puta) dođem na nekoliko dana kako bih se vidio sa drugarima, dao intervju za neki portal i gostovao na nekoj od televizija. Krajina mi je u srcu, svakog puta se obradujem dolaskom i emocije prorade.
Kako si uspio da skupiš toliko prijatelja i drugara?
- Veoma lako. Kada sam bio u posjeti sajmu u Bihaću, u pitanju je bio sajam inovacija, pa na još na raznim festivalima i sajmovima. Tako sam skupljao prijatelje, drugare za cijeli život.
Sada studiraš mašinstvo na Visokoj školi, šta bi želio da upišeš poslije toga?
- Poslije završene škole, želja mi je da upišem Državni univerzitet u Zagrebu, Fakultet za strojarstvo i brodogradnju. To mi je želja, a ja ću se maksimalno potruditi da mi se taj cilj i ostvari.
Da li je neka djevojka uspjela da te osvoji?
- Smatram da muškarac treba da osvoji djevojku, ali nešto iz privatnih sfera ipak ne mora da bude u ovoj priči. Ali, evo rećiću Vam da mi je prva djevojka bila iz Dubrovnika, kada sam bio u posjeti tom gradu, u pitanju je bilo jedno takmičenje gdje smo se i upoznali. Ona je bila iz Zagreba studentkinja Filozofskog fakulteta, a ja student mašinstva.
Šta gledaš na televiziji?
- Sebe kada gostujem na nekoj televiziji (osmijeh). Najviše informativne emisije, što je i logično jer sam dugo bio i u informativnoj redakciji lokalne televizije u Kruševcu.
Zašto si prestao da treniraš plivanje?
- Dok smo u osnovnoj školi svi hoćemo da postanemo poznati sportisti, plivači, fudbaleri, ali kad se približio kraj srednje, odlučio sam da se usredsredim na školovanje. Bilo mi je jasno da je vrlo teško izgraditi sportsku karijeru čak i ako smo veoma talentovani. Znam mnogo mladića koji su bili bolji igrači od mene, ali nisu uspjeli da to postignu. Sudeći po ovome do sada, odabrao sam sjajan put. Bavio sam se plivanjem od osnovne škole, osvajao brojne nagrade i medalje. Plivanje sam trenirao punih osam godina, i bio jako uspješan na tom polju.
Kad se poslažu informacije o tebi, nedostaje samo ono “ne pije, ne puši, blage naravi...”
- I to bi bilo tačno, a morali bismo da dodamo da umijem da sebi spremim hranu, perem sudove, koristim mašinu za veš... (smijeh) Šalu na stranu, nikada nisam zapalio cigaretu, a nisam bio ni pripit. Dok moji u kući svi puše cigarete, valjda mi je to i dosadilo, pa zato prezirem. Jednom mi se desilo da sam popio čašu piva zbog opklade sa drugom, jednim od onih iz vrtića, samo da mu pokažem da mogu da izađem kao pobjednik. (smijeh) Porodica je zaslužna što sam ovakav kakav sam. Trudila se da me dovedu u red, a roditeljima djece koja su na svijet došla devedesetih godina to naročito nije bilo lako.
Gde ideš kad želiš da se provedeš?
- Obično u prirodu, kafiće i restorane ne volim da posjećujem toliko često. Najviše volim mir.
Mnogi se pitaju. Šta je Stefan danas, inovator ili medijska ličnost?
- Medijska ličnost se desi čovjeku u par hiljada ljudi. Ja sam student, a inovatorstvo je mojoj porodici od iskona. Ne mogu da kažem da je inovatorstvo osnova za moju egzistenciju, ali trudim se da dam svoj maksimun šta god radio u životu. Bio sam i stočar i ratar i povrtar. Moja majka je iz Bihaća, tamo sam proveo jedan dio svog odrastanja i znam kako je teško bilo živeti i boreći se za egzistenciju, gde nam je jedini izvor prihoda bio od stočarstva. Medijsko pojavljivanje me nije ništa promijenilo, ostao sam isti. I dalje nemam društvene mreže i ne koristim ih.
Kako zemljaci gledaju na Stefana Unića?
- Vole me ljudi, to prepoznajem iz svakodnevne komunikacije, još uvijek nema onih koji se mršte. Ja sam normalna ličnost i svojim poslovima u kući to dokazujem. Nikada u životu nisam bio prepotentan i, rekao sam, moje pojavljivanje na televiziji je samo stvar mojih rezultata u životu koje sam ostvario. Neko je nešto postigao što ja ne mogu postići, a neko ne može da bude ovo što sam ja?
Šta Stefane misliš o sebi lično, a šta porodica?
- Ja o sebi imam najbolje mišljenje! A porodicu kada dođu u posjetu pitaju o meni. Želio bih da dodam na kraju, da je iskustvo češalj koji ti priroda podari kad izgubiš kosu.
Koji ti je omiljeni influenser i jutjuber?
- Imam ih puno ne bih želio nikoga da spomenem kako ne bih nekoga izuzeo. Među najdražijim influenserima mi je Pave Elez iz Splita. Vrhunski je influenser.
Zvučiš kao neko ko je “prerano porastao”.
- Ne, uspio sam da sačuvam mnogo nešto djetinjasto u sebi. Umijem da uživam u sitnicama i da se punim srcem obradujem nekome ko mi je blizak. Za sebe mislim da još uvijek nisam sazrio.
I za sami kraj ovog intervjua šta bi poručio mladima? Mladima u Bosni i Hercegovini koji studiraju mašinstvo? Mladima u Cazinu?
-Ne bih voleo da dajem poruke, jer svi smo mi različiti i niko nije isti. Mada jedna poruka je glavna, a to je uživajte u životu i volite se. Studiranje je najljepši dio života, i zato iskoristite ga maksimalno. Znam da je sada ova pandemija mnogo toga promijenila, ali ljubav će i dalje ostati kao pokretač svega. Ja znam da je studentski život najljepši, jer sam i sam student. Studentima mašinstva bih poručio da studiraju jednu veoma lijepu nauku, ako žele sutra time da se bave, da znaju da im je to najljepši posao koji rade na svijetu. Bar ja tako mislim, zato sam i izabrao da studiram mašinstvo, a neki drugi fakultet.
