Preseljenje iz Bosne i Hercegovine u Malta sve je češći izbor profesionalaca, konsultanta i preduzetnika koji traže pristup Evropskoj uniji, veće međunarodne mogućnosti i stabilno pravno i regulatorno okruženje. Iako su obe zemlje u Evropi, znatno se razlikuju po sistemima imigracije, poreskim pravilima i poslovnoj klimi, zbog čega je neophodno dobro se pripremiti pre donošenja takve odluke.
Ovaj članak daje jasno i praktično objašnjenje šta znači preseliti se iz Bosne u Maltu bilo zbog zaposlenja ili otvaranja i vođenja posla. Obradiće se putevi dobijanja dozvola, uslovi rada, osnivanje kompanije, poreska pitanja, bankarstvo i svakodnevne praktične stvari koje novi rezidenti treba da znaju.
Malta kao destinacija za preseljenje
Malta je članica Evropske unije i deo Šengen zone. Za građane Bosne i Hercegovine koji se po zakonima EU smatraju državljanima trećih zemalja ovo ima važna značenja. Preseljenje u Maltu zahteva formalnu dozvolu, ali nakon dobijanja boravka, pojedinci funkcionišu unutar pravnog sistema koji je usklađen sa EU standardima.
Malta je ekonomija pretežno uslužnog tipa sa jakim međunarodnim fokusom. Ključni sektori uključuju finansijske i profesionalne usluge, tehnologiju, onlajn igre na sreću, pomorstvo, avijaciju i međunarodne poslovne operacije. Engleski je jedan od zvaničnih jezika, što znatno olakšava integraciju stranaca u poslovno i administrativno okruženje.
Preseljenje u Maltu radi zaposlenja
Radne i boravišne dozvole
Građani Bosne i Hercegovine koji se sele u Maltu zbog rada moraju da dobiju dozvolu za boravak koja im takođe omogućava i rad. Najčešći put do toga je Jedinstvena dozvola (Single Permit), koja kombinuje dozvolu za boravak i rad u jednoj proceduri.
Osnovni uslovi obično uključuju:
Potvrđen posao kod poslodavca iz Malte
Saglasnost malteških vlasti za rad i imigraciju
Predaju potrebnih dokumenata poput kvalifikacija, radne biografije i uverenja o nekažnjavanju
Ove dozvole se najčešće izdaju na godinu dana i mogu se produžavati ukoliko zaposlenje traje.
Potražnja za kvalifikovanim radnicima
Malta često zapošljava državljane trećih zemalja u sektorima gde nema dovoljno lokalne radne snage. To uključuje IT, finansijski sektor, inženjering, tehničke i konsultantske uloge. Poslodavci u ovim industrijama često imaju iskustva sa procesom dobijanja dozvola i njihovim obnavljanjem.
Većina dozvola je vezana za određenog poslodavca, pa promena posla obično zahteva novu dozvolu.
Preseljenje kao preduzetnik ili vlasnik firme
Dozvole zasnovane na poslovanju
Preduzetnici iz Bosne i Hercegovine koji planiraju da se presele u Maltu kako bi vodili sopstveni posao slede drugačiji režim od zaposlenih. U većini slučajeva to podrazumeva osnivanje firme na Malti i apliciranje za boravak na osnovu samozapošljavanja ili poslovnih aktivnosti.
Imigracione vlasti mogu procenjivati da li poslovanje doprinosi ekonomiji Malte. U toj proceni se može tražiti:
Poslovni plan ili opis delatnosti
Dokaz o početnoj investiciji
Dokazi o aktivnostima i planu upravljanja
Za razliku od građana EU, preduzetnici iz trećih zemalja obično moraju jasnije pokazati vezu između svog boravka na Malti i poslovnih aktivnosti koje obavljaju.
Osnivanje firme na Malti
Malta nudi jasan pravni okvir za osnivanje i vođenje firme koji koristi mnogim međunarodnim preduzetnicima. Najčešći oblik je društvo sa ograničenom odgovornošću, pogodno za širok spektar poslovnih aktivnosti.
Tipični koraci uključuju:
Registraciju kompanije u Malta Business Registry
Postavljanje direktora, akcionara i sekretara kompanije
Ispunjavanje zahteva za minimalnim osnovnim kapitalom
Registraciju za porez na dobit i, ako je potrebno, PDV
Poštovanje redovnih zakonskih obaveza poput godišnjih izveštaja i revizorskih finansijskih izveštaja
Iako je Malta poznata po sistemu povrata korporativnog poreza, on funkcioniše striktno u okviru pravila EU i međunarodnih poreskih standarda, i firme moraju imati jasno poslovanje sa stvarnim ekonomskim aktivnostima.
Za ljude iz Bosne i Hercegovine koji možda nisu upoznati sa malteškim poslovnim i regulatornim procedurama, kompanije kao što je csbgroup često pomažu u praktičnim aspektima otvaranja firme na Malti, uključujući registraciju preduzeća i koordinaciju sa regulatornim zahtevima i obavezama. Ova podrška je fokusirana na administrativne i usklađene procedure, a ne na promotivni sadržaj.
Poreski status i oporezivanje
Poreski rezident u Malti
Preseljenje u Maltu utiče i na poreski status pojedinca. Malta određuje poreski rezidentni status pretežno na osnovu fizičkog prisustva i namere da se ostane duže vreme u zemlji. Osobe koje provode značajan deo vremena na Malti i uspostave vezu poput stanovanja, zaposlenja ili poslovanja obično postaju poreski rezidenti.
Malta razlikuje rezidencu od domicila, što je posebno relevantno za strane državljane. U malteškom poreskom sistemu:
Rezidenti koji nisu domicilirani oporezuju se po principu remitentnog dohotka, što znači da se strani prihodi oporezuju samo ako se prenesu u Maltu
Prihodi ostvareni u Malti se oporezuju bez obzira na remitentnu osnovu
Ovo se razlikuje od poreske prakse u Bosni i Hercegovini i zahteva pažljivo planiranje kako bi se izbegla dvojna poreska izloženost.
Poreske obaveze firmi
Kompanije u Malti podležu standardnoj stopi poreza na dobit, a akcionari ponekad imaju pravo na poreske povrate, zavisno od strukture i vrste prihoda. Ove mehanizme prate stroga pravila EU i zahtevi za ekonomskom supstancom.
Nedostatak stvarne poslovne aktivnosti ili neadekvatna struktura može dovesti do komplikacija sa poreskim organima ili bankama.
Bankarstvo i finansijske obaveze
Otvaranje bankovnih računa
Bankarske procedure su često jedan od najizazovnijih delova preseljenja u Maltu, posebno za građane trećih zemalja. Malta banke primenjuju stroge due diligence (proveru dužnika) procedure:
Dokaz o identitetu i adresi stanovanja
Detaljna dokumentacija o izvoru sredstava i njihove vrednosti
Opis poslovnih aktivnosti
Dokaz o ekonomskoj supstanci na Malti
Odobrenje bankarskih računa nije automatsko i može potrajati. Neke firme koriste i usluge EU-baziranih elektronskih institucija, u skladu sa regulatornim propisima.
Usklađenost i izveštavanje
Malta ima stroge propise o sprečavanju pranja novca i poznavanju klijenata (AML i KYC). Pojedinci i kompanije moraju voditi precizne evidencije i ispunjavati obaveze izveštavanja, posebno kada se radi o prekograničnim transakcijama ili poslovima sa partnerima izvan EU.
Zahtevi za ekonomsku supstancu
Malta se u potpunosti pridržava međunarodnih standarda kada je reč o ekonomskoj supstanci kompanija. Kompanije, posebno one sa vlasnicima iz trećih zemalja, očekuje se da imaju stvarnu poslovnu aktivnost, koja može uključivati:
Donošenje poslovnih odluka u Malti
Direktorе i menadžere locirane na Malti
Zaposlene ili saradnike koji rade lokalno
Fizičko poslovno prisustvo
Ove mere služe da se potvrdi da kompanija zaista posluje, a ne samo formalno postoji.
Troškovi života i praktične stavke preseljenja
Troškovi stanovanja
Troškovi života na Malti su generalno viši nego u Bosni i Hercegovini, posebno kada je reč o smeštaju. Cene najma i nekretnina u urbanim i priobalnim zonama čine značajan deo mesečnih troškova, zbog čega je planiranje budžeta važno.
Zdravstveno osiguranje
Građani iz trećih zemalja koji žive na Malti obično moraju imati privatno zdravstveno osiguranje kao uslov boravišne dozvole. Iako Malta ima razvijen javni zdravstveni sistem, pristup može zavisiti od statusa zaposlenja i doprinosa.
Obrazovanje i porodični život
Za porodice koje se sele zajedno, Malta nudi različite obrazovne opcije, uključujući državne, privatne i međunarodne škole. Nastava na engleskom jeziku dostupna je na svim nivoima, ali međunarodne škole podrazumevaju dodatne troškove.
Zajednica Srba i Bosanaca u Malti
Malta je u poslednjih godina zabeležila značajan porast broja stranih državljana, a ne malteški rezidenti čine sve veći deo ukupne populacije. Prema najnovijim podacima, stanovnici rođeni u Srbiji čine jednu od većih grupa stranog stanovništva u Malti, sa oko 5.935 osoba rođenih u Srbiji zabeleženih u poslednjem popisu.
Iako ne postoje specifični javno dostupni podaci o broju državljana Bosne i Hercegovine u Malti, ljudi sa bosanskim korenima doprinose široj balkanskoj zajednici koja živi i radi na Malti.
Srpska zajednica u Malti ima vidljiv društveni uticaj kroz organizacije i kulturne grupe koje neguju tradiciju, društvene kontakte i pružaju podršku svojim članovima kako bi se lakše adaptirali na život u novoj sredini.
Članovi ovih zajednica aktivni su i u profesionalnom i svakodnevnom životu na Malti, doprinoseći multikulturalnom identitetu ostrvske države.
