22-godišnjakinja umrla majci na rukama dok su čekale da dođe Hitna pomoć

.
Dvadesetdvogodišnja djevojka se gušila, borila za život, dok su članovi porodice gotovo 20 minuta pokušavali da ustanove na koji broj treba da zovu Hitnu pomoć, jer žive u Velikom Mokrom Lugu.

 

Na broj 194 su im rekli da zovu Grocku, gdje su im saopštili da moraju da se obrate direktno Kaluđerici, čija je ekipa najbliža i nadležna za taj dio grada.

 

Okretanje različitih brojeva se, naravno, odužilo i ćerka im je preminula čekajući ljekare, jer službe hitne pomoći nisu međusobno povezane, već su građani prepušteni sami sebi.

Isti broj, očigledno, ne važi za sve.

Pored svih pompeznih najava srpske vlasti o digitalizaciji i umreženosti zdravstvenog sistema, odnosno ustanova u našoj zemlji, čak ni one najvažnije – hitne, kao da nemaju veze jedna s drugom.

Zbog nepostojećeg kontakta među službama hitne pomoći, koje bi trebalo da rade zajedno, ali i sistema koji u 21. vijeku nije osposobljen da obezbijedi da glavni dispečer u centrali, u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć, odmah obavijesti ekipu koja je najbliža adresi na kojoj neko umire, tragične posljedice nisu, na žalost, iznenađenje.

 

“Nismo nadležni, zovite Grocku”

Tragedija koja se dogodila 9. marta u Velikom Mokrom Lugu možda je mogla biti spriječena da je Hitna pomoć stigla za pet minuta, umjesto 20 minuta, poslije prvog poziva.

Naime, u ovom slučaju u 20 sati i sedam minuta stigao je poziv na broj 194, zbog djevojke koja se guši i umire. Majci koja je zvala rečeno je da, kako saznaje “Nova.rs”, pozove Hitnu pomoć u Grockoj, koja je na drugom broju. Potom je stric djevojke pozvao taj drugi broj, a tamo su mu odgovorili da mora da zove Hitnu pomoć Kaluđerica, jer su oni najbliži. U 20 sati i 15 minuta konačno su dobili i treći broj telefona, a ekipa je nakon pet minuta, u 20 i 21, bila ispred njihove kuće.

 

“Devojka od 22 godine je 9. marta umrla majci na rukama jer ‘oni nisu nadležni, neka zovu Grocku’. Došli su nakon pola sata, međutim, mogli su samo da konstatuju smrt. Neka se srame. Devojka je koristila pumpicu, nije joj pomoglo, oko 19 sati je došla kući i tad se inhalirala. Bilo joj je sve gore, seli su u auto da je odvezu kod lekara, ali nije mogla da diše u kolima i izveli su je napolje da udahne vazduh. Tad je dobila dijareju, pa su pozvali hitnu. Objasnili su situaciju, ali su im rekli: ‘Nismo mi nadležni, zovite Grocku’ (radnja se dešava u Velikom Mokrom Lugu, Avalska ulica – prim.aut.). Tad se majka preminule raspravljala s njima i molila ih da dođu. Takođe je i stric preminule zvao Hitnu nakon toga. Nakon otprilike pola sata su došli. Bez kiseonika, iako im je objašnjeno da devojka s astmom ima gušenje. Do tog momenta ona je već ležala na pločniku i nije davala znake života. Pokušali su da je reanimiraju elektrošokovima, ali je bilo kasno. Kasnije je došla i policija i to je to”, piše u tekstu koji kruži društvenim mrežama.

 

Ekipe Hitne pomoći nisu povezane jednom centralom

Vijest o ovom uznemirujućem slučaju i užasnoj smrti pojavila se na više profila različitih društvenih mreža, a izvor “Nova.rs” iz Hitne pomoći u Kaluđerici potvrdio je priču.

 

“Primili smo poziv u 20 i 15. Ljudi su prethodno zvali hitnu na 194, ali Zavod ne pokriva taj deo grada, a dispečer nam ništa nije preneo, jer nismo s njima umreženi, nemamo direktan kontakt. Pozivi su stizali u 20:15, u 20:18 i 20:21, kad smo već bili na adresi, stigli smo pod rotacijom za pet minuta. Nažalost, kad smo stigli devojka nije davala znake života, ležala je na betonu. Radili smo reanimaciju 25 minuta, a nakon toga smo konstatovali smrt. Nismo smeli da pomeramo telo zbog policije, koja je morala da izvrši uviđaj”, priča izvor iz Hitne pomoći u Kaluđerici.

U ovoj ustanovi, kako saznaju, najveći problem je što ne postoji veza sa dispečerom, koji je na broju 194, a koji zovu svi građani naše zemlje, kad je neko njima blizak u teškom stanju. Da su službe Hitne pomoći povezane ljekari iz Kaluđerice bi stigli na adresu 15 minuta ranije. Toliko je trajalo pozivanje različitih medicinskih ekipa od strane porodice preminule djevojke, jer nisu znali na kom broju se javljaju “nadležni”, a 15 minuta je previše vremena, kad se čovjek bori za vazduh.